Часлав Копривица: Шпанија и Хиспаноамерика – иде(ј)ологија и пракса империјалне борбе за опстанак (1)

Из рукописа књиге Часлава Копривице Драма духа. Европа између завичаја и мисије, емитоваћемо други део поглaвља посвећеног Шпанији и хиспано-америчком свету. Док је у претходном циклусу тежиште пажње било на успону Шпаније од мале хришћанске краљевине до огромне империје, у овом делу своје студије аутор се бави њеним постепеним заостајањем за другим европским колонијалним силама и коначним падом, уз губитак и територија и утицаја у свом некадашњем прекоморју.

Како примећује Копривица: „У 18. стољећу, што због иманентне економске неодрживости дотадашњег колонијалног пројекта, што због изазова и узора који им је собом донио директни, и све успјешнији империјални конкурент, Енглеска, Двор одлучује да промијени односе између два дијела Краљевине, да их уреди на ’рационалним’ основама, тако да би убудуће шпанско прекоморје суштински служило као ресурс полуострвске матице”. Из овога је следило да ће односи матице и прекоморја убдуће далекосежно зависити од могућности успешног мирења међусобно противречних захтева – очување асиметричне користи Шпаније од њених колонија, уз задржавање утиска (или привида) у самим колонијама да је и њима такав однос од користи – што се показало као непоправљива илузија. Као што аутор студије објашњава: „Једноставна, превасходно интересно дефинисана корелација чинила је неиспуњивим захтјев узајамности, а пошто се креолци више нијесу осјећали као шпански колонисти, разилажење Шпаније и Америке постало је повијесна неминовност, која је само случајно била убрзана француском инвазијом и кризом шпанске власти почетком 19. стољећа… Разилажење модерне ситуације и модерног империјалног подухвата, на једној страни, и за себе предмодерне, средњовјековне, безобзирно само-освајачке парадигме, на другој, било је нужно, што даје за право да се читав шпански прекоморски империјализам посматра као један вид величанствене повијесне велеслучајности, а Шпанска империја као трагични јунак модерне евро-свјетске империоцентричне повијести”.

Читао Александар Божовић.
Уредница Тања Мијовић.