Оперски пут Гаспара Спонтинија. Од Париза до Берлина

Пратићете трећу емисију циклуса којим обележавамо 250. годишњицу рођења италијанског оперског композитора Гаспара Спонтинија, водећег аутора озбиљне опере у првим деценијама 19. века.

Након пада Наполеона, Спонтини, који је био миљеник царице Жозефине и део пропагандне машинерије Наполеоновог царства, на кратко се повукао из јавног живота. Већ 1817. године поново је побрао симпатије париске публике, и то другом верзијом опере Фернандо Кортес, или Освајање Мексика, као и адаптацијом Салијеријеве опере Данаиде, док је оперу-балет Богови супарници поставио као део прославе краљевског венчања рестауриране династије Бурбона. Спонтинијева опера Олимпија, којој је као литерарни предложак послужила истоимена Волтерова драма, премијерно је изведена 1819. године и последње је остварење овог италијанског композитора у жанру француске лирске трагедије. У овој опери јасно препознајемо дело проистекло са сцене париске Опере – пре свега у начину на који је употребљен хор, те у раскошној оркестрацији, али и у музичко-сценском патосу који Спонтини преузима из Глукових руку. Спонтини, међутим, остаје веран драматској мелодици која је произашла из италијанских оперских школа, као и стрето структури ансамбла који динамизирају музичко-сценски ток. Његова Олимпија наишла је на изразито млак пријем код париске публике, што је композитора учврстило у одлуци да прихвати ново намештење у Берлину. Спонтини ће се партитури Олимпије вратити седам година касније, када ће написати нови завршни чин у којем ће одступити од Волтерове драме и креирати нови, срећни завршетак опере.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић