Teоријски профили

Ле Гоф, Вернан: Дијалог о историји (1)

У емисији Теоријски профили, од понедељка, 11. до петка, 15. децембра, можете слушати разговор који је са Жаком Ле Гофом и Жан-Пјером Вернаном водио Емануел Лорантен. Ова расправа између значајних француских историчара емитована је у јануару 2004. године на Radio France Culture .

Уприличити један овакав разговор, истиче Емануел Лорантен, значило је у ствари представити године теоријских иновација и концептуалних открића и приказати једно време (од 50-их до 80-их година прошлог века) у којем је откривање нових области изгледало једноставније него данас. Наиме, свака књига Жака Ле Гофа годинама је у Француској, као и у другим земљама имала значајну читалачку публику. Када је реч о Жан-Пјеру Вернану, успех радова које је 70-их година написао са Пјером Видал-Накеом и Марселом Детјеном превазишла су његова каснија дела која су га учинила познатим публици широј од заљубљеника у стару Грчку. У разговору који ћемо имати прилике да чујемо, Жан-Пјер Вернан, рецимо, на једноставан и непосредан начин говори како је као припадник Покрета отпора примљен у Национални центар за научна истраживања одмах након рата. Жак Ле Гоф се сећа ентузијазма с којим су осмишљена прва истраживања и шта се догађало на агрегационом испиту из 1950. године, чијом је револуционарном комисијом председавао Фернан Бродел. Обојица су били захвални својим учитељима: Игнасу Мејерсону и Лују Жернеу кад је реч о Вернану, и Морису Ломбару и Фернану Броделу када је у питању Ле Гоф, који су их заправо усмерили ка истраживачким стазама. Али више од уобичајеног одавања почасти онима који су их усмеравали, Жак Ле Гоф и Жан Пјер Вернан су успели да осликају ласкави портрет слободног истраживача. У време о којем говоре мултидисциплинарност је заправо била део пионирске борбе. Код ових ученика Анала, економија, наука и друштво се мешају како би надахнули отворено и интригантно истраживање.

Оно што највише изненађује у овом дијалогу јесте свакако начин на који двојица истраживача прихватају да признају шта дугују друштвеном контексту у којем су се развијали: Жак Ле Гоф исказује захвалност установама које су цветале током 60-их и 70-их година и које су му омогућиле да изнесе смеле хипотезе, док Жан-Пјер Вернан објашњава шта његова истраживања о античком полису дугују раскиду са Комунистичком партијом Француске.

Могло би се рећи да у овом разговору Жан-Пјер Вернан и Жак Ле Гоф немају намеру да нуде одговоре на питања која се данас постављају пред историју. Али „њихова вера у стални покрет идеја и људи и њихово убеђење у нужност сучељавања са другим, са савременим истраживачем или човеком прошлости пронађеног у архиву, остављају наду да је „златно доба” заправо обећање много више него жал”.

(Разговор који ћемо емитовати на нашем програму у целини ће објавити издавачка кућа „Карпос”.)

Превод: Вељко Станић
Читали су Душица Мијатовић, Александар Божовић и Срђан Бошковић.
Уредница Оливера Нушић.