Ђузепе Верди: Отело

У насловној улози чућете јерменског тенора Арсена Согомонјана који је у последњем тренутку заменио Јонаса Кауфмана. Критика, али и публика у Великом театру Провансе је са великим ентузијазмом поздравила овог уметника, чији глас подсећа на велике теноре XX века – Ђузеа Ди Стефана и Марија дел Монака, својим огранским, топлим тоном, без нападне снаге и интензитета. У осталим улогама наступили су Марта Агреста као Дездемона и Лудовик Тезије који је остварио изузетно успелу интерпретацију ђаволског Јага. Такође, чућете и Ђованија Салу као Касија, Карла Бозија као Родрига и Енкелејду Шкозу као Емилију. Хором и оркестром Театра Сан Карло из Напуља диригује Микеле Мариоти.

После премијерног извођења Аиде 1871. године, Верди се званично повукао са сцене. У том периоду, који је трајао пуних шеснаест година, Верди је ревидирао опере Дон Карлос и Симон Боканегра, а тада је започела и његова сарадња са млађим угледним књижевником и композитором Аригом Боитом. Уз Боитову помоћ Верди се, после више од две деценије вратио Шекспиру, драмском писцу коме се највише дивио, створивши свој самосвојни тип музичке драме.

Сам главни јунак опере Отело је један од најкомплекснијих и уједно најзахтевнијих тенорских ликова у вердијанском опусу – емотивно несигурни човек савладан деструктивношћу љубоморе. Контрапункт Отелу чини Јаго, који као мрачни покретач трагедије у неку руку постаје и Отелов алтерего – мрачна страна Отелове личности која му говори оно што он жели да чује. Једино је лик Дездемоне лишен грубости, осветољубивости и несигурности. Због тога је третман Дездемонине деонице увек лирски, мелодичан, тако да њена невиност никада не долази у питање.

Уредница Ксенија Стевановић