Имагинарни пејзажи – Лорел Хејло: албум „Атлас”

Важно је разумети контекст овог албума, који долази после дискографске паузе од пет година. Њени ди-џеј наступи познати су као енергични, пуни наглих промена темпа, ритма, динамике, изломљеног тока који понекад изазивају и нелагодност. Међутим, на претпоследњем остварењу мини-албуму Raw Silk Uncut Wood, показала је интересовање за нешто амбијенталнији звук, хипнотички понављајуће матрице и елементе џеза. Може се рећи да је ту линију наставила да истражује и на најновијем албуму Атлас са значајнијом улогом клавира којем се као изору инспрације вратила пре три године.

Неке нумере су обликоване као слојевити дронови споро мењајуће текстуре коју прати динамичка кулминација, у другима из таквих структура исијава звук виолончела праћен џез ритмовима у удараљкама, а неке су засноване на звуку клавира који је, или пригушен тако да делује да је снимљен из даљине, или искривљен тако да оставља утисак пролазне језе. Наизглед статичан у атмосфери, овај албум је врло динамичан у детаљима и брижљиво спроведеним изменама на нивоу музичких компоненти. За оне који мање познају рад ове уметнице, може се рећи да поједини делови подсећају на слична остварења Гевина Брајерса и његове процесуалне хипнотичке нумере. Акустички део албума, одсвирало је неколико музичара различитог музичког залеђа међу којима су виолончелисткиња Луси Реилтон, виолиниста Џејмс Андервуд и експериментални саксофониста Бендик Гиске.

Уредница Сања Куњадић