Читај ми!

Антологија српске музике

У вечерашњој емисији чућете циклус за мешовити хор "Четири духовна стиха" Марка Тајчевића, једну од најизвођенијих композиција духовне музике у нас

Настало 1928. године, на основу стихова старозаветних псалама, ово дело по својим димензијама и амбицијама уводи једну нову димензију у свет православне музичке праксе. Да ли је Тајчевић инспирацију пронашао у великом мотету, руским духовним концертима XVIII века као у делима Титова, Берзовског или Бортњанског или је у питању, као што то примећује музиколог Богдан Ђаковић симфонизам, остаје отворено. Но, цитирајмо Ђаковића "Као циклус Четири духовна стиха одликује се изразитом компактношћу целине која по драмској снази подсећа на симфонијско дело, са два сложенија оквирна става и два унутрашња, једноставније концепције". Притом, сваки од ставова може да се изводи као јединствена целина, а сваки од њих доноси особену атмосферу и драматуршку потку. Тако је први Хвалите имја Господње на текст 135. Псалма, по карактеру монументалан, са двоструком фугом у средишњем делу тродела. Други духовни стих "Глас господењ на водах" на стихове 29. Псалма одликују унисони наступи читавог ансамбла, као нека врста "архаичног и вечно људског вапаја за Господом", како то примећује Ђаковић.
Трећи стих "Скажи ми Господи кончину моју" на текст 39. псалма доноси соло наступ баритона уз рафинирану пратњу хора састављеног само из деоница алтова и басова. Смирена вокална деоница и сведеност хорског слога на прави начин акцентују само значење текста "Кажи ми Господе мој крају и моју судбину" који се често користи као текст причасне песме у литургијском контексту. Завршни стих "Воспојте" има функцију финала и сматра се једним од најбољих дела духовне концертне музике у нас. У овом делу циклуса, налазе се три контрастна тематско-мелодијска садражаја - први одсек је јубилантан са мелизмима у женским деоницама хора, други "Слава теби Господе", одише готово фолклорним штимунгом у неочекиваном петочетвртинском такту, док је трећи "Нека се испуне уста моја" сведен на слог женског хора, који како то каже Ђаковић "модалношћу и ширином молитвеног мира, доноси имагинарно појање хора монахиња и заједничке православно-словенске корене".


Уредница: Ксенија Стевановић

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво