Музеј звука – Мисе Лудвига Дазера

Овај савременик Орланда ди Ласа и Чипријана де Рореа, рођен је у богатој минхенској породици 1525. године, а у најранијој младости постао је члан капеле на Баварском двору. Ту му је учитељ музике био чувени Лудвиг Зенфл, а захваљујући великом таленту, са 27 година Дазер постаје капелмајстор у овом значајном европском музичком центру. Упркос томе што је десет година успешно руководио капелом, Дазер је 1563. године напустио ову позицију, највероватније због сукоба са војводом Албрехтом V, чији узрок треба тражити у протестантској вероисповести којој се композитор приклонио. На овој позицији, наследио га је Орландо ди Ласо, док је Дазер постао капелмајстор Витембершког двора у Штутгарту, који за разлику од минхенског, није остао веран папи. Упркос одласку из Минхена, Дазер је до краја живота добијао пензију од баварског двора, што потврђује да је уживао велики углед и поред неслагања са сувереном. Док је у Минхену стварао користећи конзервативнији стил, који се огледа у доминантном присуству архаичинијих, четворогласних дела као и употреби технике кантус фирмуса, у Штутгарту Лудвиг Дазер ствара дела која су више у складу са тада модерним трендовима, оличеним у употреби петогласног слога и стварања такозваних миса-пародија.

У емисији ћете чути једну од његових пет миса пародија, засновану на шестогласном мотету Praeter rerum seriem Жоскена де Преа, као и четворогласну мису Можда само, која је написана у старијој франко-фламанској традицији, коју је Дазер усвојио преко свог учитеља Лудвига Зенфла.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић