Сергеј Прокофјев: Рат и мир

У главним улогама наступају Андреј Жилиховски као Андреј Болконски, Олга Кулчински као Наташа Ростов, Александра Јангел као Соња, Виолета Урмана као Марија Ахросимова, Миша Шеломански као гроф Ростов, Арсен Согомоњан као Пјер Безухов, Викторија Каркачева као Елен Безухова, Бехзод Давронов као Анатол Курагин, Димитриј Уљанов као маршал Кутузов и Алексеј Ботнарчик као Долохов.

Ово дело епских размера, у тринаест лирско-драмских сцена и са хорским епиграфом, Прокофјев је створио на основу либрета који је написао заједно са супругом Миром Менделсон, по мотивима истоименог историјског романа Лава Толстоја. Седам првих сцена су посвећене мирнодопским дешавањима, док су последњих шест везане за ратне сукобе. Као и многе друге опере оваквог обима и амбиција, током стварања, прошла је кроз изузетно компликоване околности како на плану креативних одлука, тако и на плану спољних фактора који су утицали на њен финални облик. У том погледу, постоји пет ауторских верзија Рата и мира, од којих су четири коришћене за сценске поставке у различитим тренуцима. Но, и поред свих перипетија око рецепције и перцепције ове опере, она је опстала на руском репетоару као једно од ретких дела насталих после 1945. године.

У формалном смислу, опера Рат и мир као и Толстојев роман носи у себи одлике и других музичко-сценских жанрова, попут ораторијума, а њена драматургија одступа од уобичајених оперских очекивања. Због тога је назив лирско-драмске сцене, тачан и убедљив, јер је пред нама избор ситуација и заплета из романа, а не директно преношење литерарног предлошка. И поред тога Прокофјев остварује кореспонденције – тематске и симболичке – између првог и другог дела, пратећи у том смислу Толстојеве индикације. Такође, треба напоменути и референце на Пикову даму Петра Чајковског, као и на оперу Борис Годунов Модеста Мусоргског, које Рат и мир сврставају у тај дугачки низ руских опера лирског сензибилитета, а епске, широке и епизодичне наративности.

Уредница Ксенија Стевановић