Композитор месеца – Јоханес Брамс

Сматра се првим остварењем у којем је Брамс испунио Шуманову жељу да свој „чаробни штапић усмери у правцу где масовне снаге хора и оркестра могу дати праву моћ Брамсовој музици”. Шуманов лични допринос традицији вокално-инструменталне музике био је велика инспирација за Брамса, који се такође окренуо немачкој поезији и духовним текстовима.

Премда формално припада световном ораторијуму, Брамсов Немачки реквијем, који садржи солистичке деонице баритона и сопрана, заправо не припада ниједном до тада успостављеном жанру. Није ни конвенционална миса за мртве, јер не садржи литургијски, латински текст за упокојене. За ово дело, Брамс је искористио одабране одломке превода Библије Мартина Лутера, често истичући како је његова намера била да компонује „реквијем као утеху живима, а не за душе мртвих”.

Реквијем Јоханеса Брамса послужио је као стилска основа за бројна вокално-инструментална дела која су уследила у опусу овог аутора. Тријумфална песма опус 55, написана је 1871. године за двоструки хор и солисту, а често се описује као ’неохендловско’ остварење због изразитих контрапунктских текстура, широких фраза, софистициране полифоније и честог понављавања речи Алелуја. У том периоду Брамс је довршио и Рапсодију за алт опус 53 и кантату Риналдо, дела која према мишљењу критичара, најбоље могу да дочарају како би звучала Брамсова опера.

Кантата Риналдо заснована је на истоименој драмској поеми Јохана Волфганга фон Гетеа, која представља епизоду из епског дела италијанског песника Торквата Таса Ослобођени Јерусалим. Прича говори о витезу Риналду, који је очаран вештицом Армидом и не може да се ослободи окова страсти, и којег пријатељи покушавају да врате на прави пут, пут дужности. Занимљиво је да вештица Армида никада не прича нити се појављује, већ о њеном присуству сазнајемо кроз дијалоге Риналда и његових пријатеља. Дело се састоји из дванаест ставова који су међусобно повезани само вербалним наративом.

Брамс је написао и неколико световних и духовних дела за мушке, женске и мешовите хорове. Најраније сачуване композиције биле су намењене хоровима које је сам предводио у Детмолду, Хамбургу и Бечу и откривају његова интерсовања ка ранијим стиловима и контрапункту. У периоду од 1874. до 1891. Брамс је објавио осам опуса хорских дела који обухватају каноне, песме и мотете.

Ауторка Јелена Дамјановић