Музеј звука – Дела Фирминуса Карона

Судећи по похвалама које је о његовим делима изрекао франко-фламански теоретичар Јоханес Тинкторис, Карон је био један од најуспешнијих композитора свог доба. Ипак, о њему данас знамо врло мало – у многим рукописима су његова дела потписана само презименом Карон, мада Тинкторис у чак три трактата наводи да је име овог композитора било Фирминус. Претпоставља се да је потицао из Амијена, где је двадесетих година 15. века био активан певач истог имена, али се не може са сигурношћу рећи да ли је у питању овај композитор, или његов отац. Каронова каријера цветала је током шездесетих и седамдесетих година 15. века, а сачувани документи наводе на закључак да је композитор вероватно један део живота провео и на Апенинском полуострву, због присуства у италијанским манускриптима из овог периода. Још један посредни доказ о Кароновом животном путу, потиче из пера Луизета Компера, франко-фламанског композитора и његовог савременика, који је у свом спису Omnium bonorum plena, хвалећи Гијома Дифаја, поменуо и Карона. Композиторово умеће и углед допринели су да његова миса L’homme armé, 1473. године буде инкорпорирана у значајни Манускрипт из Камбреа, додатно појачавајући везу двојице аутора, будући да је Дифај, један од најпознатијих аутора L’homme armé мисе, умро у овом граду годину дана касње.

Мањак биографских података о Фирминусу Карону компензује његов изузетни композиторски опус. Каронов стил је био веома разноврстан, а употреба ритмичких пропорција је у великој мери била испред свог времена. Његов рад са имитационим контрапунктом утицао је на бројне савременике, а био је и пионир украшенијег и развијенијег стила секуларних шансона.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић