Абелови и Бахови претплатни концерти

Симфоније из Абеловог опуса 17, које потичу из средине осамдесетих година 18. века, аутор је конципирао управо имајући у виду јавне изведбе у Лондону, у оквиру претплатне серије концерата. Ова дела представљају модел класичарске предмоцартовске симфоније који је сазревао кроз синтезу галантног стила, манхајмских оркестарских иновација и укуса лондонске публике. Сонатна алегра обележена су полетним темама укотвљеним у дурском трозвуку тонике и засићени октавним скоковима, лагани ставови посебно одишу мелодијама дугог даха, подржаним сложенијим хармонијама и употребом хроматике, док финални ставови плене компактним лапидарним мотивима који у први план стављају упечатљиве ритмичке обрасце.

На претплатним концертима који су приређивали, Абел и Бах су покушали да изграде и платформу за младе енглеске симфоничаре који су стварали у традицији галантног стила и задовољавали захтеве лондонске грађанске публике. Међу истакнутим композиторима овог профила био је Вилијам Сметергел, који је такође радио као оргуљаш у две лондонске цркве. Своје троставачне „увертире” опус 5, стилски сасвим блиске Абеловим симфонијским опусима, објавио је 1778. године, односно са тек двадесет и седам година. Његова симфонијска дела остаће на програму лондонских концерата све до последње деценије 18 века, када су репертоари и укус публике претрпели велике промене, услед све снажнијег утицаја бечке симфонијске школе.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић