Мајстори барока – Георг Фридрих Кауфман

Кауфман је рођен 1679. године у Тирингији, али о раном животу овог немачког композитора не постоји много података. Кауфманово родно место налазило се између Ерфрута – где је своје музичко образовање започео код Јохана Хајнриха Бутштета – и Мерзебурга, који је представљао његово место едукације и активности више од четири деценије. Записи сведоче о томе да је у Мерзебургу учио код Јохана Фридриха Албертија, где је посебну пажњу посветио студирању композиције и свирању на оргуљама. Године 1698, када је Алберти доживео мождани удар који је изазвао парализу десне руке, Кауфман је свирао уместо њега, да би након учитељеве смрти 1710, наследио место оргуљаша у катедрали, али и на двору Кристијана Првог, војводе од Саксоније-Мерзебурга. Претпоставља се да је Кауфман на двору такође имао и улогу капелмајстора, јер је многа од својих објављених остварења потписао као „капелмајстор црквене музике за војводу од Саксоније-Мерзебурга”. 

Као већина музичара тог времена у Немачкој, Кауфман је тежио да се докаже у једном од великих музичких центара, Лајпцигу. Најпре је од тамошњег универзитета добио упит да прегледа нове оргуље у катедрали Светог Павла, што се сматрало великим успехом у том периоду, а потом се са још седам истакнутих немачких музичара надметао за угледно место капелмајстора у овом граду, које је до тада припадало Јохану Кунауу. Ипак, оба пута је одлука превагнула у корист Јохана Себастијана Баха, који је потом преузео поменуте позиције.

Временом, Кауфман је започео објављивање свог дела под називом „Хармонична пожуда душе”, које је замислио као комплетно издање свих својих корала за оргуље. Ипак, умро је од туберкулозе 1735. године, пре него што је успео да објави целу колекцију, те је Кауфманова удовица након његове смрти публиковала преостала дела. Ова остварења сматрају се једним од значајнијих достигнућа када је у питању немачка музика за оргуље. 

Кауфманова вокална дела својом сажетом структуром сведоче о композитору који се придржавао стилских и техничких конвенција времена и који је знао да користи гласове и инструменте са изузетном вештином и делотворношц́у. У његовим кантатама велики део простора заузимају контемплативни пратец́и речитативи који се одликују течном декламацијом, као и заносне арије са облигато инструментима и привлачним тематским материјалом. Упркос малом обиму преживелог рукописа, Георг Фридрих Кауфман спада међу најистакнутије немачке барокне композиторе и савременике Јохана Себастијана Баха. 

Ауторка: Саша Тошковић