Имагинарни пејзажи – Кристијан Фенес: албум „Венеција”

Звучни профил који настаје у Фенесовој музици је динамичан и базиран на интенционалном стварању згуснутог, вишеслојног соничног простора, који је испуњен разноликим догађајима од нискофреквентне буке до еманација мелодија.

Фенес своје виђење Венеције заснива на сировим снимцима њених улица, мрешкања воде, пролазака барки или на особеном звуку звона са бројних цркава. Како је Венеција лавиринт улица и канала, она функционише као велики амплификатор звука – звона се проносе по читавом кварту и мешају са звуком звона друге цркве, звук је појачан и измењен понекад до непрепознатљивости. Албум Венеција нам тако открива сво богаство звука – који може бити музички или урбани, реални или имагинарни, али који пре свега осветаљава позицију оног који слуша као онога у чијем се телу, интелекту и емоцијама дешава поново стварање и иницира нова комуникација.

Називи дванаест нумера овог албума – Река звука, Црвени замак, Град светлости, Онсра, Циркавкаски, Реци, Друго лице, Транзит, Тачка свих ствари, Лагуна, Асузу, Камен непроменљивости – својим поетичним и евоцирајућим тоном говоре нешто о Венецији, али ипак остављају простор за слушање без усмеравања. Фенес на одређени начин ствара дигитално-електронски портрет овог града. Субјекат портрета, по речима Жан-Лика Нансија није ништа друго до портрет сам, тако да музичка Венеција на неки начин живи самостално од њеног узора. Многострука амплификација у овом случају није преко потребна – нека и Фенесова Венеција и стварна Венеција своју темпоралност и крхкост живе паралелно, без посредника.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић