Грамофонија – Трећа симфонија Антоњина Дворжака

Нојман је био један од уметника који је рано започео са дигиталним снимачким сесијама, остварујући веома запажена издања у овом домену, попут Дворжакове Шесте симфоније и Словенских игара објављених средином осамдесетих година. У истом временском периоду је забележен и снимак који вечерас емитујемо, али је за разлику од поменутих издања, објављен на плочи тек неколико година касније и није успео да достигне њихову популарност. Разлози за то се могу пронаћи у чињеници да је реч о мање познатом Дворжаковом остварењу, међутим, јапанска верзија овог снимка на оптичком носачу открива да је можда узрок каснијем представљању овог записа на винилу његов слабији квалитет, будући да је на диску присутан pre-emphasis метод редукције шума карактеристичан за конверзију раних дигиталних снимака, који није био својствен аналогним медијима. Овај метод није задирао у дигитални садржај већ је обично у субкод трека додавана информација о потреби да се активира одређени филтер приликом конверзије у аналогни сигнал. Будући да верзија снимка на плочи коју вечерас емитујемо не одступа значајније квалитетом од осталих сродних записа које су заједнички реализовали Супрафон и Денон, може се претпоставити да је на плочу урезиван управо снимак на којем је редукција шума већ била обављена.

Снимке које емитујемо је забележио Вацлав Рубал који је од 1981. године радио на заједничким дигиталним записима Супрафона и Денона, а његови снимци Моцартових квинтета су били објављивани на првим плочама у Јапану којима је Денон промовисао своје PCM конзоле за снимање инсталиране у чехословачким студијима. Иако је најчешће радио са камерним ансамблима, неколико његових оркестарских оставрења из средине осамдесетих је постигло запажен успех, попут Берлиозове Фантастичне симфоније која уз поменута Дворжакова дела представља врхунце тадашње технологије дигиталних музичких записа.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић