Грамофонија – Дела за хорну Волфганга Амадеуса Моцарта

Као и у претходној емисији, и вечерас ће у фокусу бити мађарски дигитални записи на винилу, забележени Сонијевим снимачем PCM 1610 и обрађени на конзоли за едитовање DAE 1100. Употреба овог уређаја је била веома значајна за извођаче уметничке музике, јер као што је произвођач навео у упутству, она је први пут омогућила да критеријуми за обраду снимка не буду засновани на технолошким ограничењима већ на захтевима који произлазе из музике. Снимак је у фрањевачкој цркви у Вацу забележио сниматељ и баритон Џорџ Кисехоф који је радио за компанију Си-Би-Ес, а будући да се бавио и извођаштвом, било му је блиско размишљање музичара о квалитету записа, који је употребом Сонијевих конзола могао да прилагоди њиховом укусу. Ова америчка компанија је у периоду стварања снимака које ћете слушати већ била покренула своју веома значајну дигиталну едицију која је паралелно објављивана на плочама и компакт-дисковима, а то ће бити случај и са винилом који вечерас емитујемо. Као што је поменуто у претходној емисији, Хунгаротон тада још увек није имао могућности за израду компакт-дискова, те је издање на диску објављено само у Сједињеним Америчким Државама под етикетом Си-Би-Еса исте године када и верзије на винилу за еврпско и америчко тржиште.

Сарадњу Си-Би-Еса са Хунгаротоном на овом издању је могуће разумети у светлу чињенице да је у Сједињеним Америчким Државама средином осамдесетих употреба Сонијевих дигиталних конзола за снимање и обраду звука већ била веома распрострањена, те да су главни такмичари на тржишту дигиталних снимака уметничке музике биле компаније Си-Би-Ес и Ар-Си-Еј које су у понуди имале снимке начињене на истој опреми. О значају едитора DAE 1100 говори и чињеница да су често снимци били забележени на различитим снимачима, али је обрада тих записа у највећем броју случајева била реализована управо на конзоли на којој су начињени и снимци које вечерас емитујемо.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић