Музика вива – Каијa Саријахо

Једна од најзначајнијих композиторки 21. века, рођена је у Хелсинкију, где је студирала композицију на Академији „Сибелијус”. Након учешћа на Летњим курсевима у Дармштату, преселила се у Немачку, како би усавршавање наставила у класама Брајана Фернихауа и Клауса Хубера. Међутим, 1982. године одлази у Париз, где радећи у ИРКАМ-у прави заокрет у својој поетици, напуштајући строги серијализам својих раних композиција у корист спектрализма и истраживања деликатних звукова и текстура које настају кроз иновативну комбинацију живе музике и електронике. Од средине осамдесетих и током деведесетих година, она се пре свега фокусирала на рад са тонском бојом и комбинацију електронских звукова и традиционалних инструмената, по којој је постала позната. Иако у њеном опусу има највише камерних дела, од средине деведесетих година стварала је и за веће ансамбле, а писала је и веће форме попут опере или ораторијума. Последних деценија, посебно су биле значајне њене опере као што је Љубав издалека, која је премијерно изведена 2000. године на Салцбуршком фестивалу, а потом и у бројним светским оперским кућама, укључујући и Метрополитен оперу, где је представљена 2016. као прво дело једне композиторке након више од 100 година.

Ово дело, Каија Саријахо написала је на либрето познатог француског писца либанског порекла, Амина Малуфа, са којим је касније сарађивала на још три оперска остварења. Међу уметницима са којима је често и посвећено радила, били су и њен сународник, композитор и диригент Еса-Пека Салонен, виолончелиста Анси Картунен, америчка сопранисткиња Дон Апшоу, редитељ Питер Селарс и многи други. Њена дела, награђена су најзначајнијим светским признањима, као што су Громајер награда, При Арс Електроника, При Италија, Греми, да наведемо само неке од њих.

Каија Саријахо преминула је 2. јуна у Паризу, граду у којем је живела последњих четрдесет година, од последица агресивног тумора на мозгу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић