Композитор месеца – Едвард Григ

Године 1900, овај композитор је свом америчком биографу Хенрију Финку написао следеће:
„Како се догодило то да моје песме имају тако значајну улогу у мом целокупном опусу? Стицајем околности сам чак и ја, као и други смртници, у једном тренутку сам био обдарен генијалношћу (да цитирам Гетеа). Бљесак генија била је – љубав. Волео сам једну младу девојку која је имала предиван глас и једнак таленат за интерпретацију. Та девојка је постала моја жена и моја животна сапутница до данас. За мене је само она једини прави интерпретатор мојих песама”, истакао је Григ.

Премда се из овог писма не може закључити да је Нина Григ била директна инспирација за свих 170 песмама свог супруга, оно што се са сигурношћу може тврдиити је да је за ране песме Мелодије срца опус 5 то била управо она. Кроз њихову уметничку сарадњу, Григ је могао у потпуности да разуме способности и изражајне могућности људског гласа. Стога не изненађује чињеница да је у својим песмама највише пажње посвећивао вокалним деоницама и то нарочито у раним делима; а управо су богате мелодијске линије заслужне за популарност ових дела, с обзиром на просечне текстове. Формално, Григове песме су углавном једноставне, односно строфичне са строфичним варијацијама. Ова народна, једноставна форма била је карактеристична за песнике Осмуна Улафсона Вињеа и Арнеа Гарборга, који су неговали норвешку народну поезију. Григ је у овим делима представио широки дијапазон емоција, од патње па до хумора. У песмама већег обима присутан је мотивски рад који доследно осликава садржај саме песме.

Григ је често посезао за приказима природе, као што је случај у већини песама из циклуса Дете планине опус 67, на стихове Арнеа Гарборга. Претпоставља се да је Григ овај циклус наменио за већи извођачки апарат, будући да су остале сачуване партитуре у аранжману за женски хор и неколико скица за оркестар.

Ауторка Јелена Дамјановић