Александар Молнар: Господар животиња у теорији Врховног бића (2)

Почеци теорије Врховног бића сежу дубоко уназад, све до у 18. век, када се интензивирала деистичка потрага за једним универзалним етичким богом који надилази сва сујеверја. Чак је и сама реч бог постала суспектна, па је често замењивана неутралнијим називима попут Творца или Врховног бића, пише на почетку свог рада Александар Молнар. Он истиче да након што је целокупна етнолошка продукција 19. века потпала под снажни утицај природних наука, сви они који су осећали потребу да наставе осамнаестовековну деистичку традицију осетили су потребу да се томе супротставе. Један од најзначајних представника оних који су реаговали био је Ендрју Ланг који је у својој утицајној књизи Стварање религије изнео властито веровање да је Бог у срцима обичних простодушних људи увек био и остао „првобитно вечно биће, које је створило све ствари, отац и пријатељ човека, невидљиви и општеприсутни чувар морала”.

Упознајући нас са различитим теоријама Врховног бића, Молнар између осталог наводи да примитивни концепт Врховног бића није никаква апстрактна а приори идеја, већ се уздиже у људским мислима из самих услова људског постојања, а пошто ови услови варирају у различитим фазама и облицима примитивне културе, тако и форма Врховног бића варира на одговарајући начин унутар ових фаза. Врховно биће, које је у својој архетипској пројекцији у мит о почецима ствари Творац који је једном заувек загарантовао стабилност и континуитет универзума, у стварном свакодневном животу је онај који се у свим приликама брине о суштинским потребама људи. Као што је у земљорадничким културама Врховно биће Мајка земља, јер човеков опстанак обезбеђује земља, и као што је у пастирским заједницама он Отац небо, јер са неба долази киша која омогућава да никне и расте трава која је потребна за исхрану стоке и самим тим за људски живот, тако је у ловачкој култури Врховно биће Господар животиња, јер од њега зависи улов дивљачи и резултат лова, што има виталне консеквенце за човека.

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.