Имагинарни пејзажи

Овај непрофитни студио и концертни простор лоциран је у изузетно резонантном испражњеном, челичном, резервоару за воду, високом седам спратова, у пустињском подручју државе Колорадо. Реверберације у овом простору су дуге готово 40 секунди и управо је овај акустички феномен искоришћен како би се добио звучни резултат који ћете чути у емисији. Наиме, квартет солиста одсвирао је први став Бетовеновог позног квартета број 14 у цис молу опус 131 – Адађо ма нон тропо е молто еспресиво – изузетно споро. Оригиналних седам минута је постало 45, како би се омогућило да сваки од Бетовенових хармонских склопова зазвучи и одзвучи у простору Тенка. Тако је настао потпуно другачији Бетовен који, иако нема никаквих промена у самом следу тонова које је бечки композитор записао, у сусрету времена и простора, односно екстремног успорења и екстремне реверберације, постаје нешто друго, ванвременско и савремено. На одређени начин и овај Спори Бетовен остаје на афективном нивоу близак оригиналном учинку партитуре опуса 131 који је везан за медитацију о постојању, болу, пролазности.

У овај необични, сасвим специфични експеримент и ексурс у поље звучног истраживања и иновативних резултата, упустили су се Лора Сент Џон, прва виолина, Миранда Каксон, друга виолина, Милан Милисављевић, виола и Џефри Зиглер, виолончело. Напоменимо да су они прво снимили своју изузетно успорену верзију у дворани National Sawdust у Бруклину, а да је потом тај снимак пуштен у самом Тенку и поново забележен са учинком реверберације самог простора.

Уредница Ксенија Стевановић