Музеј звука

Од преко 100 Палестрининих миса, чак 43 су штампане током његовог живота и то у шест збирки објављених између 1554. и 1594. године. Седма збирка је највероватније такође била припремљена током композиторовог живота, јер је објављена само месец дана након његове смрти. У само две године, између 1599. и 1601. у Венецији је објављено још шест збирки, што сведочи о потражњи за делима овог аутора и угледу који је уживао међу савременицима, те далекосежном утицају његових композиција у области духовне музике. И поред великог броја објављених дела, истраживачи и даље не могу да утврде јасну хронологију њиховог настанка, јер се на основу одлика стила, података у предговорима, као и других посредних доказа, може претпоставити да су многе од ових миса настале знатно раније него што су штампане.

У вечерашњој емисији чућете две мисе-пародије Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине засноване на истоименим композиторовим мотетима. Прва од њих, Hodie Christus natus est, користи материјал из мотета објављеног у Венецији 1575. године. Музички материјал мотета појављује се у свим ставовима мисног циклуса, док први став започиње директним цитатом почетних тактова мотета. У густом ткању мисе, препознаје се пре свега хармонска секвенца теме мотета, коју Палестрина комбинује и модификује, прилагођавајући је новом материјалу.

Миса Assumpta est Maria један је од карактеристичних примера ауторовог богатог, светлог звука, који је остварио удвајањем високих гласова, сопрана и тенора. Материјал из пародираног мотета појављује се на самом почетку мисе, а затим прожима све ставове циклуса, стварајући заносан музички ток, који је допринео да ово дело, уз Мису Папе Марчела буде једна од најизвођенијих Палестрининих миса.

Уредница Ивана Неимаревић