Музеј звука – Хомер Херпол и његови савременици

Рођен око 1520. године на самом северу Француске, овај композитор, чије се име појављује и у латинском облику као Homerus Herpolitanus, музику је учио у Фрајбургу, са угледним теоретичарем Хајнрихом Глареанусом. У то време се и замонашио те преузео место кантора у цркви Светог Николе у швајцарском граду Фрибуру. Године 1567, напустио је ову позицију, али околности његовог одласка нису најјасније. Са једне стране, чињеница да је упркос завету на целибат, живео у ванбрачној заједници и имао децу свакако је изазвала реакцију власти, али са друге, постоје и сведочанства његовог сукоба са надређеним старешином, те је могуће и то био разлог Херполовог повлачења. Његова следећа станица била је катедрала у Констанцу, где је радио као композитор и хоровођа, али је 1573. године оболео од куге и умро.

Најзначајније дело Хомера Херпола је збирка од 54 мотета под називом Novum et insigne opus musicum, која је штампана 1565. године и која је у своје време уживала велику популарност. У њој су приметни утицаји Глареанусове теорије модалности, јер су дела организована у четири групе по 12 модуса, док су сами мотети засновани на једноставној декламацији у комбинацији са имитационом и канонском техником. Поред ове збирке, значајни су Херполови Магнификати, којих је компоновао чак седам, као и Салве регина и Регина цели, који су сви највероватније настали у позном периоду стваралаштва, током боравка у Констанцу.

О угледу овог композитора сведоче бројна сведочаства савременика, као и поређења са савременицима, пре свих са Орландом ди Ласом. Херман Херпол се може сматрати једним од најзначајнијх представника ове генерације аутора у јужној Немачкој и Швајцарској, на чија дела је утицало стваралаштво Жоскена де Преа.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић