Имагинарни пејзажи

Пред нама је још једно остварење које је Мања Ристић саздала од звукова сакупљених на острву Корчула и њеном подморју, коришћењем хидрофона и контактних микрофона. Ова уметница рођена у Београду, која живи и ради на Корчули, у свом рецентном опусу ради са звучним елементима који су јој при руци - од теренских снимака, преко нађених објеката и акустичких сигнала. У њеним остварењима жива и нежива природа се прожимају и додирују, али и остварују неуобичајна, изненађујућа презначења у домену звучне уметности. Сходно минималистичкој естетици коју негује лејбл LINE, Мања Ристић испреда мале минијатуре о крхкости постојања и о дуговечности природних процеса. Она ствара високо естетизован простор звучних нарација, радиофонског квалитета, чији лиризам и поетичност отварају простор за сваког слушаоца да допре до нових визура смисла и лепоте.

Уместо даљег образложења цитираћемо ауторски текст Мање Ристић о "Буђењима", једну врсту анти-поезије која плени својом значењском пуноћом:

Буђења су моје уши у подморју.

Буђења су песак, облуци, стене које таласи гурају у непрекидном покрету.

Буђења извиру из урушених вртлога.

Буђења су језик који је толико милозвучан да надглашава хук струја.

Буђења слушају простор кроз друге просторе.

Буђења су обрнути фидбек намотаних мисли.

Буђења су светови немилосрдне и очаравајуће природе.

Буђења су бескрајне топографије опкољене телом воде у непрекидном покрету.

Буђења су тамо где ћеш ме наћи, како разговарам са задиханим стенама, храпавим валовима, успаваним виноградским зрикавцима, док окидам заробљени ваздух из сломљених и напуштених инструмената.

Буђења су бескрај стешњен између атома.

Буђења су ноћне којештарије ума.

Буђења су тихе интрузије у пејзаж.

Кружна геометрија буђења се креће зачудно, као провидни вео танког и неравног ткања,што обавија верност непоузданих сећања.

Буђења су наслеђе истрајавања.

Уредница: Ксенија Стевановић