Карл Фридрих Абел и Бахови ученици

Централно место у Абеловом опусу заузимају његове симфоније, од којих је већина настала након одласка у Лондон, између осталог и за потребе јавних концерата које је Абел приређивао заједно са Јоханом Кристијаном Бахом. Први опус симфонија Абел је објавио 1760. године, око годину дана након пресељења у енглеску престоницу, те се сматра да оне потичу управо из ових преломних година у Абеловој каријери. Означене као симфоније у амстердамском, односно као увертире у лондонском издању, ове троставачне композиције инструментиране су за две обое, две хорне и гудаче. Након полетног првог става у компактној сонатној форми, Абел по правилу наставља циклус ставом у лаганом, односно умереном темпу, те исти закључује финалом играчког карактера. У вечерашњој емисији чућете укупно пет Абелових симфонија из овог опуса, у извођењу Келнске академије којом диригује Михаел Александер Виленс.

Пет година млађи од Абела, Јохан Готфрид Мител се сматра последњим учеником Јохана Себастијана Баха, који је своје часове музике са лајпцишким мајстором започео тек неколико месеци пред његову смрт. Уз Карла Филпа Емануела Баха, са који је имао дуготрајну и плодну сарадњу, Мител је био један од запаженијих представника осећајног, односно емпфиндзамер стила у музици. Од средине педесетих година 18. века, Мител је своју каријеру градио у Риги, где је био ангажован као диригент и оргуљаш. Упркос томе што је одржавао контакте са водећим композиторима Европе, Мителов утицај био је ограничен, а највећи део његових дела остао је у рукопису. Чућете Мителов Концерт за чембало у Бе-дуру, у тумачењу Грегора Холмана, који наступа уз пратњу ансамбла Музика Алта Рипа. У Мителовим концертима Бахов утицај је највидљивији, укључујући доследну употребу структуре барокног концерта са упечатљивим риторнело наступима и наглашени антагонизмом солисте и тутија

Аутор емисије: Срђан Атанасовски