Музика вива – Дела Пера Нергора и Каије Саријахо

На почетку емисије слушаћете Нергоров концерт Сећајући се детета, оригинално написан за виолу, који је Кулберг прерадио за виолончело. Овај виолончелиста је познат по свом смелом интерпретативном стилу, који укључује проширене технике свирања на инструменту, често позајмљене од других гудачких инструмената, или чак гитаре. У свом аранжману концерта за виолу Пера Нергора, Кулберг је написао сопствену каденцу, те је заједно композитором и променио неке детаље композиције. Иначе, ово није била прва сарадања двојице уметника, а њихова прерада концерта Сећајући се детета остварена је 2013, иако је Нергор оригинално дело написао 1986. године. Композиција је иначе, инспирисана Самантом Смит, тринаестогодишњакињом која је путовала светом залажући се за разоружавање нуклеарних сила, али која је трагично преминула у авионској несрећи 1985. године. Нергор је нагласио да његов концерт није реквијем, већ композиција заснована на једноставним мелодијама, које би требало да дочарају детињу невиност. У том смислу, Нергор као да се ослања на Албана Берга који је 1935. године написао свој Концерт за виолину, потресен смрћу младе Манон Гропијус. Као што Берг користи у свом делу плесне елементе, Нергор уводи реге ритмове, док уместо Баховог корала, Нергор цитира два грегоријанса корала.

У емисији ћете чути и Цртице о светлу за виолончело и оркестар Каије Саријахо. Иако ово дело у свом називу не садржи одредницу „концерт” у питању је остварење у којем ова финска ауторка наставља да испитује однос солисте и оркестра, на који начин они задржавају своју индивидуалност, истовремено се укључујући у дијалог, попут ликова у некој од њених многобројних опера. Динамика овог односа се мења, кроз пет ставова овог остварења, те према речима ауторке, „солиста... мора да се избори за своја права, да се бори, да предводи, да сарађује, а понекад и да се потчини оркестру”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић