Музеј звука

Тавернер је један од најзначајнијих енглеских композитора прве половине 16. века. Ипак, о њему се ништа не зна пре 1524. године, односно документоване су само последње две деценије његовог живота. Тада је он већ био реномирани музичар, оргуљаш и заузимао позицију капелмајстора Христове цркве у Оксфорду, на коју га је именовао кардинал Томас Вулси. Када је кардинал пао у немилост Хенрија VIII, и Тавернер је напустио Оксфорд, повлачећи се и живећи до краја живота као мањи земљопоседник у енглеској провинцији. Иако је поживео још 15 година, не постоје трагови иједног дела насталог у овом периоду, те је могуће да је у потпуности престао да пише музику након одласка из Оксфорда.

У сачуваном опусу овог аутора, који потиче из двадесетих година 16. века, налази се осам миса, двадесетак мотета, те неколико литургијских ставова и фрагмената миса. На концерту ансамбла Контрапунктус и Хора Квинс Колеџа из Оксфорда у оквиру Фландријског фестивала, изведено је неколико краћих Тавернерових композиција, као и миса Глорија Тиби Тринитас, једно од најпознатијих остварења овог аутора. Не зна се тачно време нити повод настанка ове мисе, али се претпоставља да је била извођена у Кардиналовом колеџу у Оксфорду, где је Тавернер радио, односно у приватној музичкој капели кардинала Вулсија, за коју се каже да је била већа од краљевске капеле. Највероватније је била извођена на служби током Недеље Тројице, односно прве недеље након празника Духова. Миса је заснована на истоименом грегоријанском напеву, односно компонована је као „кантус фирмус” миса, а стилски поседује уобичајене карактеристике за енглеску духовну музику тог доба, као што су контрастирајући сегменти у којима се смењују насупи тутија и оних у којима наступају два, три или четири гласа. Интересантно је да је одломак „In nomine” става Бенедиктус у овој миси, послужио као основа за бројне инструменталне обраде у енглеској музици 16. века, постајући синоним за фантазије на ову тему.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић