Антологија српске музике – Николa Петин

Петин је рођен 1920. године у Краснодару, у Русији. После пресељења у Београд, започео је студије клавира и композиције на Музичкој академији. За време окупације у Другом светском рату, Петин је у неколико наврата прекидао школовање у класама Милоја Милојевића и Јосипа Славенског, да би студије завршио 1948. године. Први професионални ангажман имао је у Сарајеву као професор музичке школе и музички уредник сарајевског радија. Године 1949. прешао је у Нови Сад, где је радио као професор Музичке школе „Исидор Бајић”.

Током студијског боравка у Паризу, 1960. године, усавршавао се у класи Нађе Буланже. У свом готово шездесетогодишњем композиторском деловању, Никола Петин се посвећивао симфонијским формама, камерним делима, циклусима соло песама и низу минијатура, док се у више наврата окретао и сценској музици. Међу најуспелијим остварењима налазе се четири симфоније, Барокна свита, мадригалска кантата Та птица која лети, Соната за клавир као и клавирске варијације на тему Милоја Милојевића.

Полазећи од позноромантичарског стила у тежњи за субјективним изразом, Петин је еволуирао ка савременијим хармонским концепцијама које се – често условљене полифоном фактуром – крећу у области проширеног тоналитета и местимично додирују политоналност и атоналност.

Симфонија бревис опус 18, настала 1958. године, носи посвету: „Свима који су пали у борби за слободу и независност”. Драматика дела спроведена је кроз три састава у градацији и започиње уводом првог става, а кулминира у обимном финалу. У емисији ћете чути и Петинову Симфонију Vox populi из 1964. године.

Аутор емисије: Стефан Цветковић