Имагинарни пејзажи

Овај јапански уметник био је један најзначајнијих композитора електронске и електроакустичке музике од осамдесетих година на овамо, чије је стваралаштво инспирисало уметнике других генерација, али и других жанровских усмерења од хип-хопа до техна. Од почетка 2000, Сакамото је остварио низ утицајних и критичких хваљених колаборација у пољу експерименталне и амбијенталне електронике, пре свих са Карстеном Николаијем односно Алва Нотом и Кристијаном Фенесом. На овим остварењима као што су Vrioon, Cendre, Flumina, Insen, Сакамото је пружао изузетне клавирске деонице, промишљене, апартне, импровизационо акутне, око којих су Ното и Фенес плели своја карактеристичне електронско-гитарска ткања.

У сарадњи са Вилитсом, примењен је нешто другачији приступ – звук Сакамотовог клавира је процесован до непрепознаљивости, како би се стопио са електронским структурама. У том погледу, тачна је тврдња, да је ово остварење другачије од свега што су обојица уметника створила до тада: свако је на албуму Ocean Fire закорачио у нову звучну територију.

У овом заједничком подухвату, Сакамото и Вилитс су у правом смислу те речи створили органску целину, састављену из хомогених звучних таласа, испуњених микро животом – бројним малим шумовима, звучањима, просветљењима и дешавањима. На тај начин дочарали су снагу и бескрај океана, који је био основна инспирација за настанак албума Ocean Fire. Са временске дистанце, Вилитс и Сакамото посвећено урањају у простор највећег екостистема наше планете, са пуно радозналости, али и наде да боља будућност и обнова јесу могући. Чини се да су данас, ипак, музичари окренути судбини планете много мање витални, а много више сетни и меланхолични, што је не само резултат девастације природе, већ и одређеног замора у простору електронског и амбијенталног звука, који на овом албуму још није ни у назнакама.

Уредница Ксенија Стевановић