Дивна Вуксановић: Медији и будућност – паметни градови, људи и заједнице

Једна од претпоставки које су послужиле за скицирање теме овог рада јесте та да савремени медији, посредујући и обликујући садашњост у оквирима технички медијатизованог света, у извесном смислу антиципирају будућност – како појединаца, тако и заједница, компонованих од различитих култура, ентитета и индивидуалности, пише Дивна Вуксановић.

Полазиште за своју анализу, ауторка је потражила у појмовној синтагми ’паметних градова’ чије елементе већ увелико сусрећемо у свакодневном животу. Она полази од дефиниције да је „’паметан град’ технолошки опремљено урбано подручје које користи различите методе и технологије за прикупљање података и користи их за побољшање квалитета живота становника града”. Прикупљење података је, по њеном мишљењу, заиста један од основних циљева настанка тзв. ’паметних градова’, пошто се данас, како се обично мисли, све може не само квантификовати, него и свести на податке који су тржишно разменљиви и профитабилни. Наиме, ’паметни градови’ користе комбинацију софтвера, корисничких интерфејса и комуникационих мрежа, и претпоставља се да ће та и таква размена битно утицати на побољшање квалитета живота становника урбаних целина. Вуксановић, међутим сматра, да ту пројекцију ваља преиспитати пре свега с обзиром на положај и улогу човека у таквој будућој заједници, јер се очекује да би људи требало да трансформишу и прилагоде своју „природу” ’паметним градовима’, односно њиховим техничким, као и осталим захтевима. Ауторка истиче да „уколико будућност ипак припада човеку, као слободном, умном и креативном бићу, а не деперсонализованим карактеристикама глобалног тржишта, капиталу, отуђеној науци и обезличеној технологији, можемо се надати заједницама организованим по оптималној људској мери, при чему технологија треба да служи не само градовима, већ, пре свега, људима, подређена расту и развоју човечанства, а не његовом поробљавању, експлоатисању и вештачком проређивању”.

Текст чита Гордана Гачић.
Уредница Оливера Нушић.