Рефлексије

Спасоје Миловановић: Естетика институционалне амбивалентности (1)

У тексту који ће бити на програму 17. и 18. јула аутор анализира феномен институционалне амбивалентности у савременом српском позоришту, на примерима 61. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић” и 70. „Стеријиног позорја”.

Полазећи од теоријског оквира који обезбеђују увиди широког круга аутора, од Јурија Лотмана и Бертолта Брехта до Зигмунта Баумана, Жака Дериде и Џудит Батлер, Миловановић показује како се метатеатар и storytelling драматургија користе као стратегије саморефлексије, али и као ритуалне праксе које истовремено омогућују критику и потврђују стабилност институционалног поретка. Посебна пажња у овом есеју посвећена је метатеатрском искуству и „култури гостопримства” као политичком гесту који гради привремене зоне слободне размене. Анализирајући победничке представе на два недавно одржана фестивала и контрастирајући их с облицима политичког перформанса попут актуелних студентских демонстрација и провладиних митинга, аутор указује на кључни парадокс метатеатра: док разоткрива механизме моћи и отвара простор за отпор, он истовремено обезбеђује сигурносни оквир који амортизује субверзију. Закључујући, Миловановић констатује да савремено позориште у Србији опстаје у продуктивној тензији између еманципаторског потенцијала и хегемонијске кооптације, и да фестивалски простори остају ретка места где заједница преговара границе уметничке слободе и друштвене трансформације.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић