Уметност интерпретације – Морис Андре

Морис Андре рођен је 1933. године у радничкој породици на југу Француске, а трубу је заволео уз свог оца, који је био музичар аматер. Као дванаестогодишњак са њим је почео да учи да свира корнет, да би нешто озбиљнију подуку добио од породичног пријатеља, који је некада студирао на Париском конзерваторијуму и који је поставио темеље његове технике. Препознајући Андреов таленат, препоручио му је да упише ову високошколску институцију, али је младићу, који је тада као и његово отац радио као рудар, живот у Паризу био финансијски недостижан циљ. Зато се Морис Андре придружио војсци, односно војничком оркестру, чијим члановима је било обезбеђено место на Конзерваторијуму. Живећи у војничким баракама, успео је да уђе у класу Рејмона Сабариша чије су педагошке методе, понекад веома оштре, изнеле на површину прави уметнички лик Мориса Андреа. Након само једне године, са успехом је дипломирао свирање на корнету, а годину дана касније и на труби. На светску музичку сцену Андре је ступио 1955. године, победом на Међународном такмичењу у Женеви. Интересантно је да је 1963, када је имао 30 година, био позван да буде члан жирија Међународног такмичења у Минхену, али кад је схватио да задовољава критеријуме такмичења, одлучио да се и сам пријави, те освојио прву награду. Ова награда је означила почетак његове солистичке каријере. Наиме, након завршених студија, Морис Андре је свирао у водећим француским оркестрима као што су Филхармонијски оркестар Француског радија и Оркестар Ламуре, те ансамбл Опере Комик у Паризу, али га је овај успех уверио да има потенцијала и за солистичку каријеру. Основни проблем, представљао је релативно скучен репертоар, јер труба никада није била посматрана као солистички инструмент. Како би програме својих концерата учинио атрактивнијим, Андре је прионуо на прављење транскрипција познатих концерата за виолину, обоу или неке друге инструменте, прилагођавајући их труби. Поред овог инструмента, све чешће је свирао и на пиколо труби, за коју је направио више од 130 транскрипција.

Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Морис Андре је свирао широм света, са значајним оркестрима и диригентима, одржавајући око 200 концерата годишње. Такође, за собом је оставио и велики дискографски опус са више од 300 снимака, пре свега начињених за француску издавачку кућу Ерато. Поред тога, бавио се и педагогијом, наслеђујући свог професора, Сабариша, на месту професора трубе на Париском конзерваторијуму 1967. године. Наставио је да свира и дискографски бележи своје наступе до смрти 2012. године.

Морис Андре остао је запамћен као један од највећих трубача друге половине XX века. Критичари су истицали „блиставу јасноћу његових мелодијских линија без и најмање мрље”, те веома природан начин на који је владао инструментом.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић