Музика вива – Дела Валентина Силвестрова

Силвестров се уз Арва Перта сматра једним од најзначајнијих композитора пониклих у Совјетском Савезу, а који су последњих деценија стекли светску славу. Био је водећа фигура авангардног покрета 60-их година прошлог века у Совјетском Савезу. Често је истицао како је током тог периода открио највећу лекцију авангарде – „да се потпуно ослободи свих претходно осмишљених идеја, а посебно оних авангардних”.

Валентин Силвестров рођен је 1937. године у Кијеву, где је прво учио клавир у тамошњој Вечерњој музичкој школи, а потом је похађао студије композиције, хармоније и контрапункта на Конзерваторијуму Чајковски, учећи код Бориса Љатошинског. Како је већ на почетку композиторске каријере показао склоности ка експерименталном музичком језику, његов рад наишао је на оштре критике руководећих личности у културном свету Совјетског Савеза, те је признање у својој родној земљи тешко стекао.

Временом, стваралачки језик Валентина Силвестрова еволуирао је у нешто што је он назвао метафорички стил или мета музика, желећи да се његова дела посматрају као „коде” у историји музике. Тако је једном приликом рекао: „Ја не пишем нову музику. Моја музика је одговор и ехо онога што већ постоји”. У том смислу, он своје композиције посматра као „постлудијуме, у којима су честа импровизациона темпа, тишина, одзвуци, парафразе, која у себи носе знање прошлости, али и другачију имагинацију коју доноси садашњост”.

На почетку емисије чућете управо једно такво остварење, под називом 25. октобар 1893... У знак сећања на Петра Чајковског из 2004. године. Сам Силвестров је истицао да са Чајковским дели склоност према мелодији и романтичарској форми „песме без речи”, које не захтевају глас, већи их може изводити било који инструмент.

У емисији ћете чути у једно од новијих остварења овог украјинског композитора, под називом Пасторала. Настало као поруџбина виолинисте Данијела Хоупа, поводом обележавања 250. годишњице рођења Лудвига ван Бетовена, у себи садржи краћи цитат истоимене Бетовенове симфоније и повремене рефлексије на одређене аспекте овог дела, али поседује сасвим оригинални израз и препознатљиво писмо Валентина Силвестрова.

У емисији ћете још чути и Елегију за виолончело и два там тама, као и композицију Гласник за клавир и камерни оркестар. Дело је настало као својеврстан омаж неким прошлим временима, а овај „поглед уназад” додатно појачава посвета овог остварења, упућена композиторовој преминулој супрузи, као још једно подсећање на живот који је постојао некада раније и онај који живимо данас. Силвестров користи моцартовску тему која треба да буде „гласник” који ће омогућити комуникацију између две епохе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић