Грамофонија – Дела Беле Бартока

Репродукујемо снимке композиција Беле Бартока у извођењу пијаниста Дежеа Ранкија и Золтана Кочиша, те перкусиониста Густава Чера и Золтана Раца. Емитујемо записе са винила који је објавила продукцијска кућа Хунгаротон 1987. године.

Плоча са ретко извођеним Бартоковим остварењима коју вечерас емитујемо објављена је у периоду када је Хунгаротон већ неколико година у својој понуди имао музику на компакт-дисковима. То је значило да квалитет снимака на винилу мора да се ’такмичи’ са дигиталним записом, како би се овом формату који је доминирао у 20. веку што више продужио живот. Хунгаротон, као издавач који је у Источној Европи међу првима почео са објављивањем снимака на дигиталном носачу, осамдесетих је често паралелно имао у понуди исте наслове на оба медија, као што је случај и са плочом којој је посвећена вечерашња емисија. Она је добар пример тадашње Хунгаротонове стратегије, будући да се на њој налази запис Јудит Лукач, начињен 11. септембра 1981. године, на концерту у сали Академије „Франц Лист” у Будимпешти, а који је исте године оригинално објављен на винилу. Како је плоча имала великог успеха код домаће публике, Хунгаротон ју је уврстио међу снимке који ће чинити његову будућу понуду компакт-дискова.

Као што је поменуто, непосредно након премијерног објављивања ових снимака, Хунгаротон је почео са израдом свог каталога компакт-дискова, који је ретко укључивао нове снимке што би било очекивано, већ су напротив, њиме доминирали записи из претходног периода који су имали одређеног успеха или представљали куриозитет. Тако се овај снимак појавио на диску 1986. године, а годину дана касније и на новом винилу који вечерас репродукујемо. Међутим, иако се на диску налази верзија која је дигитално обрађена и мастерована, на плочи се ипак налази идентичан снимак као и онај са оригиналног издања. Разлог за то се вероватно може пронаћи у чињеници да је компакт-дискове за Хунгаротон у то време производио јапански Денон који је припремао снимак за објављивање, док је мађарски издавач плоче производио самостално. Тако је ова компанија на пољу производње аналогних фонограма сама себи поставила изузетно високе циљеве, којима се са успехом приближавала све до почетка деведесетих година.

Слушаћете Сонату за два клавира и удараљке опус 110, Две слике опус 46 и два става из циклуса Четири оркестарска комада опус 51.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво