Светске музичке позорнице

Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 10. фебруара ове године у Музичком центру у Хелсинкију када су наступили чланови Симфонијског оркестра Финског радија. Дириговао је Николас Колон, а солисткиња је била Патриција Копачинска која је са овим уметницима изводила Виолински концерт Ђерђа Лигетија. Поред овог остварења, на програму су биле и Варијације поноћног Сунца Оути Таркиаинен, као и Трећа симфонија у а молу, опус 44 Сергеја Рахмањинова.

Оути Таркиаинен, савремена финска ауторка, ове године је једна од резидентних композиторки Симфонијског оркестра Финског радија. Њен опус красе дела у којима музиком представља свој доживљај света који је окружује, а једном приликом је изјавила „Видим музику као силу природе која може 'преплавити' особу, па чак и променити ток судбине”. Варијације поноћног Сунца настале су 2019. по поруџбини Филхармоније Би-Би-Сија и Оркестра Националног уметничког центра Канаде, а премијерно су изведене у Ројал Алберт холу у Лондону 4. августа исте године, у оквиру Промса. Том прилком Филхармонијом Би-Би-Сија дириговао је Јон Стургордс. Од премијере до концерта који репродукујемо у емисији, Варијације поноћног Сунца изведене су чак 22 пута: у Аустрији, Немачкој, Америци, Канади, Финској и Великој Британији. У овом делу Оути Таркиаинен музиком дочарава доживљај Сунца и његове светлости у летњој арктичкој ноћи, уносећи и лично искуство рођења сина. Наиме, Варијације поноћног Сунца говоре и о 'отварању' женског тела да би се прилагодило новом животу, о порођају, о тренутку када се жена поставши мајка враћа у своје пређашње сопство, док светлост Сунца постепено губи интензитет и почиње да бледи у јесен.

Друга тачка на програму био је Виолински концерт Ђерђа Лигетија, једног од најзначајнијих композитора друге половине двадесетог века. Ово дело Лигети је посветио Сашку Гаврилофу, немачком виолинисти бугарског порекла, који га је премијерно одсвирао на концерту одржаном 9. јуна 1993. у Келну, а том приликом ансамблом Ентерконтемпорен дириговао је Пјер Булез. У Виолинском концерту Лигети користи микротоналност, промењиве текстуре звука, парафразирање мађарских и бугарских народних мелодија, као и референце на ренесансну музику.

Концерт је заокружен извођењем Треће симфоније у а молу, опус 44 Сергеја Рахмањинова, из 1936. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво