среда, 29.10.2025, 20:20 -> 14:52
Мајстори барока
Компoзиције: „Фонтане Версаја”, „Асклепијев концерт” и „Свиту број 7 у ге молу” из збирке „Симфоније за краљеве вечере” Мишел-Ришара де Лаланда, изводе Камерни и Вокални ансамбл Фестивала ране музике из Бостона које предводе лаутисти Стивен Стабс и Пол О’Дет. Солисти су: Марго Руд и Моли Нетер сопрани, Вирџинија Ворнкен и Софи Мишо, мецо-сопрани, Арон Шихен и Брајан Гиблер, тенори и Џон Тејлор Ворд, Џеси Блумберг и Оливије Лакер, баритони.
Рођен у Паризу 1657. године, Лаланд је врло рано показао музички таленат. Са десет година је, заједно са Мареном Мареом, приступио хору Цркве Сен-Жермен Л’Оксероа и стекао своја прва знања. Временом се истакао као интерпретатор на оргуљама и чембалу, и као врло млад постао је учитељ чембала кћерки у кући Војводе од Ноаја, маршала Француске, који је потом препоручио Лују XIV да унајми Лаланда да подучава и његове кћерке.
Година 1683. била је пресудна у каријери Мишел-Ришара де Лаланда – тада је именован за једног од четири поткапелника краљевске капеле, чиме је постао задужен за церемонијалну музику једног тромесечја на двору, у смени са својим колегама. За ово намештење заложио се лично краљ Луј XIV и својом наклоношћу овом младом аутору је отворио врата ка дугој, плодној и успешној дворској каријери. Две године касније Лаланд постаје композитор камерне музике за краља, а 1688. добија и најпрестижније звање – суперинтенданта краљеве камерне музике.
Мишел-Ришар де Лаланд је током четири деценије на двору компоновао више од седамдесет великих мотета – монументалних духовних остварења на латинском језику, које су била намењена за извођење у дворској капели. Његов стил карактерише синтеза италијанске експресивности и француске елеганције, са богатом оркестрацијом и израженим контрастима. Осим духовне музике, Лаланд је писао и музику за сцену – од пасторала и дивертисмана до балета, као и музику за разне дворске свечаности. Његово стваралаштво, прожето раскошном орнаментиком, духовном узвишеношћу и дворском симболиком, обликовало је„звучни идентитет Версаја у време када је двор Луја XIV био средиште уметничке и политичке моћи”.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари