Мајстори барока

Рођен у Паризу 1657. године, Лаланд је врло рано показао музички таленат. Са десет година је, заједно са Мареном Мареом, приступио хору Цркве Сен-Жермен Л’Оксероа и стекао своја прва знања. Временом се истакао као интерпретатор на оргуљама и чембалу, и као врло млад постао је учитељ чембала кћерки у кући Војводе од Ноаја, маршала Француске, који је потом препоручио Лују XIV да унајми Лаланда да подучава и његове кћерке. 

Година 1683. била је пресудна у каријери Мишел-Ришара де Лаланда – тада је именован за једног од четири поткапелника краљевске капеле, чиме је постао задужен за церемонијалну музику једног тромесечја на двору, у смени са својим колегама. За ово намештење заложио се лично краљ Луј XIV и својом наклоношћу овом младом аутору је отворио врата ка дугој, плодној и успешној дворској каријери. Две године касније Лаланд постаје композитор камерне музике за краља, а 1688. добија и најпрестижније звање – суперинтенданта краљеве камерне музике. 

Мишел-Ришар де Лаланд је током четири деценије на двору компоновао више од седамдесет великих мотета – монументалних духовних остварења на латинском језику, које су била намењена за извођење у дворској капели. Његов стил карактерише синтеза италијанске експресивности и француске елеганције, са богатом оркестрацијом и израженим контрастима. Осим духовне музике, Лаланд је писао и музику за сцену – од пасторала и дивертисмана до балета, као и музику за разне дворске свечаности. Његово стваралаштво, прожето раскошном орнаментиком, духовном узвишеношћу и дворском симболиком, обликовало је„звучни идентитет Версаја у време када је двор Луја XIV био средиште уметничке и политичке моћи”. 

Ауторка: Саша Тошковић