Фестивал у Вербијеу 2022

На програму су била остварења Беле Бартока и Дмитрија Шостаковича, као и композиција Дијалози са Шостаковичем Родиона Шчедрина из 2001. године, која је изведена на почетку концерта.

Друга тачка на овом концерту био је Клавирски концерт у Ге дуру, број 2 Беле Бартока. Компоновано 1930. и 1931. године, ово дело се убраја међу технички најзахтевнија концертантна остварења за клавир. О томе су сведочили и пијанисти који су га изводили, попут Андраша Шифа који га је описао као „концерт у којем се ломе прсти”, док је Стивен Ковачевић изјавио да је то најзахтевније дело које је икада свирао, а које му је стварало проблеме и у току процеса вежбања. И сам Барток је једном приликом признао да је Други клавирски концерт специфичан и да је комплекснији у односу на његов Први клавирски концерт који је већ сам по себи „тежак, заправо, веома захтеван како за оркестар тако и за публику”. Барток је Други клавирски концерт премијерно одсвирао са члановима Симфонијског оркестра Франкфуртског радија 23. јануара 1933, а у Мађарској је дело имало своју премијеру исте године, а том приликом оркестром је дириговао Ото Клемперер, док је као солиста, по Бартоковој жељи, наступио Луис (односно Лајош) Кентнер.

Као солисту слушаћемо Јефима Бронфмана, једног од цењених светских пијаниста који је у својој дугогодишњој концертантној каријери наступао са водећим светским диригентима и ансамблима, међу којима се издвајају концерти са Данијелом Баренбојмом, Рикардом Шаијем, Густавом Дудамелом, Валеријем Гергиевим, Рикардом Мутијем, као и симфонијским оркестрима из Њујорка, Филаделфије, Монтреала, Торонта и Сан Франциска.

Други део концерта испунила је Прва симфонија у еф молу, опус 10 Дмитрија Шостаковича. Оркестарску партитуру овог остварења композитор је завршио почетком јула 1925. године и посветио је Михаилу Квадрију, свом колеги са московских студија, који је био и његов први пријатељ међу страдалима од Стаљинове репресије. Премијерно извођење Прве симфоније 12. маја 1926. године пратили су бројни присутни у Великој дворани тадашње Лењинградске филхармоније, као и слушаоци у директном преносу концерта на радијским таласима, а млади, тада двадесетогодишњи композитор остварио је велики успех. Било је то званично представљање његовог дипломског рада, а том приликом Лењинградском филхармонијом дириговао је Николај Малко. Тријумф Прве симфоније омогућио је и међународно признање младом Шостаковичу, пошто су дело недуго затим на свој репертоар уврстили Тосканини, Клемперер, Стоковски и други славни диригенти у Западној Европи.

Уредница Ирина Максимовић Шашић