Мајстори барока – Розана Скалфи Марчело

Ову композиторку и певачицу запазио је Бенедето Марчело када је, према предању, из своје палате чуо како пева са друге стране Великог канала у Венецији. Био је очаран њеним гласом, те је дискретно иницирао њихов сусрет који је резултирао тиме да он постане њен учитељ певања. Пет година након сусрета и заједничког рада 1728, Бенедето Марчело и Розана Скалфи су се тајно венчали у цркви. Били су у браку скоро целу деценију, када је Марчело умро од туберкулозе, али због разлике у сталежима, њихов брак никад није сматран законитим. Ову ситуацију је искористио његов брат, Алесандро Марчело, спречивши да Розана наследи богатство свог супруга. Умрла је у сиромаштву, 1742. године. 

Сачуване у библиотеци Академије Свете Ћећилије у Риму, дуго се сматрало да соло кантате Розане Скалфи Марчело припадају опусу њеног мужа, Бенедета Марчела. Ипак, у другој половини 20. века, поновном каталогизацијом његових дела, откривено је да је нека остварења која се налазе у Марчеловом рукопису написала Розана. Збирка је настала између 1728. и 1739. године и носи назив Кантате госпође Розане, супруге Екселенције, племенитог Бенедета Марчела. Намењене су за алт и басо континуо, и претпоставља се да је и већину текстова за ова остварења написала сама композиторка. Форма у којој су дела компонована је конвенционална и често садржи две да капо арије омеђене речитативима, који обилују вокалним скоковима и избором смелих хармонија, на тај начин наглашавајући драмски интензитет. 

Ауторка: Саша Тошковић