Композитор месеца
Настављамо циклус који смо овог новембра посветили Карлу Филипу Емануелу Баху.
Од почетка друге половине 18. века овај композитор се све више удаљавао од двора Фридриха Другог. Своју каријеру развијао је крећући се у приватним музичким круговима у Берлину, иако о томе нема довољно сачуваних података. Претпоставља се да су му пријатељи били они људи према којима је назвао неке од својих карактерних комада, од којих већина заправо приказује истакнуте личности културног живота града. Био је и члан прве Берлинске школе лида коју је основао Кристијан Готфрид Краузе. У том периоду, највише је био цењен његов рад за пруску принцезу Ану Амалију, те је велики број соната за оргуље написао управо за њу, а претпоставља се да јој је посветио и два концерта за оргуље.
За Карла Филипа Емануела Баха било је изузетно значајно што се у овом периоду кретао у приватним музичким круговима, јер је, након избијања седам година дугог рата, краљ Фридрих Други тек повремено посећивао Берлин, а дворски живот скоро да није постојао. Овај рат је донео и велике економске промене, те је сам новац изгубио на вредности, што је уједно значило и да су музичари мање зарађивали. Осим тога, грађани су били мобилисани, а Бах је приступио милицији, но кад је Берлин окупирала руска војска 1758, преселио се у Цербст.
Након Телеманове смрти 1767, Карл Филип Емануел Бах се пријавио за место музичког управника у свим главним црквама у Хамбургу и ту позицију је и добио. У Хамбург је дошао тек марта следеће 1768. године, јер му краљ Фридрих Други није дозволио да напусти двор, а у овом граду ће остати све до своје смрти, 1788. године.
Ауторка: Јелена Дамјановић
Коментари