Антониo Вивалди: Јустин

Ову оперу серију Вивалди је написао по поруџбини импресарија Фредерика Капранике за његов римски театар, како би се извела током карневалске сезоне 1742. године. Либрето је већ био коришћен у опери - 1683. године Ђовани Легренци је за позорише Сан Салваторе у Венецији написао истоимено дело на текст Николоа Берегана. Ово је била једна од најпопуларнијих опера краја XVII века. Тако је овај предложак ушао у оптицај и доживео више сукцесивних оперских верзија попут оне из 1711. године када је истоимену оперу написао Томазо Албинони, док је модификације на либрету начинио Пјетро Париати. Ову верзију је искористио Вивалди за своју оперу сарађујући са анонимним либретистом, а потом је на исти предложак своје дело написао и Хендл за Лондонско извођење 1737. године. У Јустину Вивалди је често користио аутоцитате, чак у тој мери да ову оперу можемо сагледати и као неку врсту „личне антологије" за римску публику. После извођења 1742. године, дело је пало у заборав као и бројна Вивалдијева оперска остварења, све до 1985. године када ју је Алан Кертис извео у Театру Олимплико у Виченци, Версају и Театру Ла Фениче у Венецији. Из ове опере потиче и једна од најлепших Вивалдијевих арија - Vedro con mio diletto - коју пева Анастасије у првом чину и која се налази на репертоару најуспешнијих контратенора данашњице. Ни друге арије не заостају попут Sento in seno такође Анастасијева, Ho nel petto Јустина, Sventurata navicella Леокасте или Per noi soave e bella коју пева лик Аријане.

Уредница Ксенија Стевановић