Уметност свирања чембала
У седмој емисији из циклуса који приређујемо поводом тристоте годишњице од објављивања дидактичког издања Уметност свирања чембала Франсоа Купрена слушате композиције Купрена и Шарла Ноблеа
Купренова Дванаеста свита, последња из Друге свеске комада за чембало, објављене 1717. године, занимљива је зарад комбиновања митолошке тематике са интимним призорима дома и породице. Тако поред комада „Аталанта” и „Корибанти”, инспирисаних грчком митологијом, проналазимо комаде „Преља”, „Интима”, и сличне вињете домаће, идиличне атмосфере. Ова два тематска круга карактеристична су за француску уметност прве половине XVIII века, али су по правилу чврсто жанровски омеђена и не појављују се здружено. Из овог аспекта можда треба тумачити и наслов првог комада ове свите – „Упареност”.
Композитор, чембалиста и оргуљаш Шарл Нобле, рођен 1715. године, припада једној од последних генерација француских мајстора чембала. Средином XVIII века био је активан као извођач у Паризу, пре свега у Опери, али и у неколико цркава, те као педагог. Из његовог опуса издваја се Збирка нових комада за чембало, коју је аутор публиковао 1757. године, а коју одликује техничка вештина, али и конзервативни идиом. Друга свита из ове збирке започиње комадом конципираним као омаж другом композиторовом инструменту – оргуљама, а наставља се променадном сликом париског предграђа Сен Клу. Свита садржи и неколико карактерних комада који подражавају националне стилове: упечатљиви, опсежни и брзи „мађарски” комад, те завршни „каталонски” став.
Срђан Атанасовски
Коментари