Фестивал Промс 2024

Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 26. јула у Ројал Алберт холу у Лондону на којем су изведена дела британских аутора. Шкотским симфонијским оркестром Би-Би-Сија дириговао је Рајан Виглсворт, уметнички директор ансамбла, а као солисткиња наступила је Лаура ван дер Хејден која је са овим уметницима интерпретирала Концерт за виолончело и оркестар савремене енглеске композиторке Шерил Франсес-Хоуд. Поред овог остварења на концерту је била и Друга симфонија у Ес дуру, опус 63 Едварда Елгара, као и симфонијска свита из опере Глоријана, опус 53а Бенџамина Бритна, којом је започело вече.

Трочину оперу Глоријана Бритн је писао по поруџбини Краљевске оперске куће Ковент Гарден 1953. године, на либрето Вилијама Пломера писаном по тексту Елизабета и Есекс Литона Старкија, а посветио ју је крунисању Елизабете Друге. Радња опере смештена је у касне године владавине Елизабете Прве. Као ћерка краља Хенрија Осмог и Ане Болен, Елизабета на својим плећима носи одговорност за подељено краљевство и цркву независну од римске власти. Иза величанствености њеног двора крије се жена – заробљена у сопственим контрадикторностима, под теретом старости – коју је изневерио човек којег је волела. Опера поседује троструку тему: посвећена је краљевству – односу између краљице и њеног народа; садржи интимни портрет јавне и приватне краљичине персоне; и коначно, приказује – укратко, али шаренолико – доба у којем је живела Елизабета.

Након четвороставачне симфонијске свите из опере Глоријана, слушаћете Концерт за виолончело и оркестар савремене британске композиторке Шерил Франсес-Хоуд, назван Земља, Море, Ваздух, а који је имао Промсову премијеру. Ово дело из 2022. године, које је настало по поруџбини радија Би-Би-Си 3, представља композиторкину прославу природе. Наиме, како и сама напомиње, за компоновање дела била је инспирисана окружењем на позитиван начин, а не вођена актуелном темом о климатској кризи: „Мој концерт за виолончело обликован је у три става која се изводе без паузе. Са Лауром ван дер Хејден водила сам бројне разговоре о композицији пре него што сам почела да је пишем и управо је она предложила да концерт на неки начин буде повезан са природом. На крају, инспирацију за дело сам пронашла у три различита аспекта природног света: кроз замишљени лет ластавице, у алгама, односно фитопланктонима који настањују океане, као и у вулканима”.“

Солисткиња, британска виолончелисткиња Лаура ван дер Хејден рођена је 1997. године у Западном Сасексу, у холандско-швајцарској породици, а пажњу светске јавности привукла је извођењем дела различитих музичких жанрова. Победница је такмичења Би-Би-Сијевих Младих музичара за 2012. годину, дипломирала је на Универзитету у Кембриџу, а тренутно се усавршава у Берлину. Заједно са члановима Шкотског симфонијског оркестра Би-Би-Сија и диригентом Рајаном Виглсвортом 18. маја 2023. у Глазгову премијерно је извела Концерт за виолончело – Земља, Море, Ваздух Шерил Франсес-Хоуд, а ово дело је издавачка кућа Шендоз објавила 19. априла прошле године. Музицирала је са водећим енглеским ансамблима – од Симфонијског оркестра града Бирмингема, Лондонске филхармоније, Бритн Синфоније и Симфонијског оркестра из Борнмута. За дебитантски албум 1948. који је реализовала са пијанистом Петром Лимоновим, на којем се налазе дела руских аутора, овенчана је наградом Едисон Класик за 2018, а наредне године освојила је и признање Би-Би-Сијевог Музичког магазина за најбољег новооткривеног уметника године. Наступа на виолончелу из касног седамнаестог века италијанског градитеља из Кремоне – Франческа Руђерија.

Други део концерта који репродукујемо у емисији заокружила је Симфонија у Ес дуру, број 2 опус 63 Едварда Елгара, писана у периоду од 1909. до 1911. године, коју је композитор означио као „страствено ходочашће душе”. Дело је премијерно изведено 1911. у Квинс Холу у Лондону када је оркестром дириговао сам Елгар.

Снимак концерта уступљен нам је посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић