Трибине

О укусима се расправља. Павле Стефановић 1901–1985

Дводневни мултидисциплинарни научни скуп под називом „О укусима се расправља. Павле Стефановић 1901–1985”, посвећен делу овог аутора, одржан је у Београду, у Задужбини Илије М. Коларца, 20. и 21. маја 2016. године.

Са скупа о делу Павла Стефановића, у претходним емисијама представили смо излагања Мирјане Веселиновћ-Хофман, Марка Недића и Ирине Суботић. Скуп су организовали Удружење композитора Србије, Секција музичких писаца, Музиколошко друштво Србије и Факултет музичке уметности у Београду.

Вечерас говори Ксенија Радуловић о теми „Павле Стефановић - идеја модерног у драми и позоришту после Другог светског рата".

„Циљ излагања је да истражимо, анализујемо и систематизујемо један значајан сегмент стваралаштва Павла Стефановића - његове текстове из области драме и позоришта, и то у првом реду оне који се односе на најважније естетске феномене светског и домаћег театра након Другог светског рата. Поменути фокус - издвајање послератног периода - заснован је на двострукој околности: с једне стране, појава низа релевантних позоришних феномена који су допринели промени парадигме западног позоришта, а с друге, свест о томе да је већина ових уметничких тенденција била, посредно или непосредно, имплементирана и на позоришни живот Србије/бивше Југославије - а њих је у својим текстовима континуирано и доследно артикулисао и Павле Стефановић. Реч је о појави драме апсурда (Бекет), послератне позоришне авангарде, као и о оснивању и раним фазама Битефа и Атељеа 212.

Током читавог свог живота Стефановић интерпретира идеју модерног у позоришту, маштајући од гимназијских дана о новом Хамлету (који би могао да има и срећан крај), односно о не-илустративном театру, оном које није у служби пишчеве речи. С обзиром да током читавог 20. века сценом доминира редитељско позориште, Стефановић непосредно, као сведок времена, детектује важне иновативне приступе, идеју модерног у уметности, филозофији и животу. Трагајући за оним што је новум, он га афирмише са аспекта духа времена и личне осећајности, не оспоравајући при томе легитимитет опозитних приступа. Аналитички дискурс, широка општа обавештеност, иновативни уметнички сензибилитет, директност у излагању ставова али и свеприсутни дух толеранције, основне су особености његовог стила писања."

Ксенија Радуловић

Уредници Оливера Нушић и Иван Миленковић