уторак, 25. окт 2016, 22:20

Трибине

Побољшања у биомедицини и слобода – Говори Елвио Бакарини

У емисији ТРИБИНЕ можете слушати излагање Елвија Бакаринија „Слобода и побољшање”. Снимак је забележен на научном скупу „Побољшања у биомедицини и слобода”, који је одржан 26. септембра у Институту за друштвенe науке у Београду.

Центар за биоетичке студије из Београда и Филозофски факултет Свеучилишта у Ријеци организовали су једнодневни научни скуп о биоетичким проблемима покренутим убрзаним развојем технологије, пре свега у биомедицини, генетици и неуронауци. Разматрани су могући утицаји когнитивног и моралног биопобољшања на лични идентитет појединца и његову слободу воље, право власништва и приступа генетичким подацима, границе и оправданост експериментисања како са живим организмима тако и са ћелијама и генима и тако даље. На скупу су говорили Војин Ракић, Елвио Бакарини, Александар Дамјановић, Филип Чеч, Мима Фазлагић, Јелена Дачковић, Лука Малатести, Марко Јурјако и Небојша Зелић.

У свом излагању Елвио Бакарини наводи и коментарише приговоре у којима се за биотехнолошка побољшања тврди да угрожавају слободу. Такви приговори су најуверљивији онда када су засновани на случајевима појединаца који нису активно дали пристанак на то да буду побољшани, односно када је неко други донео одлуку да биопобољшања буду примењена на њих. То се може догодити у случају деце као и одраслих појединаца који поседују моћ расуђивања, али не изражавају пристанак на морално биопобољшање. Бакарини верује да је оваква врста аргумената утемељена на погрешном схватању слободе, то јест на неодрживости забране да се интервенише на другим појединцима без њиховог пристанка. На пример, злочинац неће добровољно допустити да предузмемо интервенције које би му ограничиле личну слободу, али је то ипак допуштено, чак, нужно. Уопште узев, слобода појединца се не крши самим интервенцијам без његовог пристанка, већ онда када интервенишемо на њему без ваљаног оправдања.

Међутим, понекад појединац не мора бити свестан да је дато оправдање ваљано за њега, на пример, зато што чини елементарне логичке грешке у расуђивању или зато што одбија да суделује у моралној расправи о томе. У таквим случајевима можемо расуђивати у његово име. Укратко, каже Бакарини: „Предлажем као исправно оно схватање слободе које се веже уз могућност оправдања поступака појединца на темељу разлога који су доступни појединцу и ваљаног расуђивања које се односи на те разлоге, уместо схватања слободе чија је основа активни пристанак појединца”.

Следећег уторка, 1. новембра, емитоваћемо излагање Александра Дамјановића.

Уредница емисије Тања Мијовић.