Тема недеље – Тумачења

Јован Аранђеловић: Филозофско разматрање историје

У седмичном циклусу ТУМАЧЕЊА који ћемо емитовати до петка, 15. априла, можете слушати текст Јована Аранђеловића „Значај појмовног одређења разума и ума за филозофско разматрање историје”.

У овом тексту Јован Аранђеловић истиче значај ваљаног одређења појмова разума и ума, као и неких других облика и поступака сазнања. Пажња је посвећена не само модерним схватањима ових појмова, већ и значајним променама њиховог смисла у савременој филозофији. Разматрани су и њихови међусобни односи, а није запостављено ни промишљање о начинима изопачавања, посебно идеолошким, како разума и ума, тако и језика.

На примеру, пре свега, Хегелове филозофије историје показује се изузетан значај ваљаног разумевања начина на који он одређује разум и ум, а без тога није могуће утемељено тумачење његових погледа о довршавању посебних епоха историје света. При свему томе, аутор се усредсређује на нововековље и у тој мисаоној вези настоји да покаже како се на Хегеловим идејама о проблемима историје, политике и права може засновати став, у чију утемељеност он није сумњао – став о довршавању света који назива германским. Реч, дакле, уопште није о довршавању светске историје, већ једног њеног посебног дела или епохе. Битно је увидети да је довршеност, како је схвата Хегел, кључна претпоставка саме могућности умне, односно спекулативне спознаје њему савременог света, сматра Аранђеловић. Другим речима, без те довршености филозофија ума, како је тумачи Хегел, уколико је њен изазов германски свет, једноставно не би била могућа.

Текст се завршава сажетим указивањем на ауторове погледе о важнијим проблемима разматраним у овом спису. Критички суд о Хегеловој замисли историје омогућио је назнаке једног битно другачијег приступа проблемима краја историје оног света чији се развој довршио већ у модерним временима. У облику „нагађања“ или „предсказивања“ изнета је и једна замисао о лику света различитог од оног чије су животне могућности истрошене. „Нагађања“ почивају, као и сам тај појам, на ономе што је Кант називао „изгледима и предзнацима времена”, који омогућавају филозофско „предсказивање историје људског рода”. Али, треба поменути и оно најважније: „без овладавања појмовима о којима се у овом огледу говори, нема начина да филозофија прекорачи на најбољи начин оквире ефемерности у колико истрајава на начелу умног мишљења”, пише Јован Аранђеловић.

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић. 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом