среда, 14.10.2026, 00:00 -> 15:34
Извор: Радио Београд 3
Музеј звука – Јоханес Тинкторис
Слушаћете музику Јоханеса Тинкториса са албума под називом „Тајне утехе” ансамбла „Le Miroir de Musique” из 2017. године, који је у потпуности посвећен музици овог аутора. Назив потиче од самог Тинкториса, који је забележио да је упркос слави и угледу који је стекао као теоретичар и правни саветник на напуљском двору, највише волео да свира вијелу „за тајну утеху душе”. На албуму су готово хронолошки представљена Тинкторисова дела настала у Орлеану, Камбреу, преко Лијежа до Напуља, пружајући тако увид у развој његовог стила и жанровских усмерења.
.jpeg "Џез (Мета Секција / Фото: приватна архива Александра Дујина)")
Овај франко-фламански ренесансни полихистор, остао је запамћен у историји пре свега као аутор низа трактата о теорији музике, који су послужили као најобухватнији извор за изучавање музике 15. века. Његове композиције, међутим, постале су шире доступне тек током друге половине 20. века, откривајући дела сачувана у чак 146 рукописних фолија. У поређењу са сачуваним опусима његових савременика попут Окегема, Бримела, Обрехта или Де Преа, овај опус делује релативно скромно, али његове размере постају импресивне имајући у виду шта је све Тинкторис објавио у области музичке теорије.
Биографски подаци везани за порекло овог аутора су непоуздани, те се са сигурношћу може рећи само да је рођен у области Брабанта, између 1430. и 1440. године. Први сачувани доказ потиче из 1458. године и то из катедрале у Орлеану, а потом траг води ка Камбреу, где је сасвим сигурно дошао у контакт са Гијомом Дифајем. Седамдесетих година 15. века отишао је у Напуљ, те је остатак живота повео у Италији, радећи као свештеник, песник, математичар и правник, а један извор чак наводи да је био и одличан сликар.
Уредница Ивана Неимаревић
