Мајстори барока – Фридрих Вилхелм Цахоу
Слушаћете божићне кантате Фридриха Вилхелма Цахоуа, у извођењу ансамбала Амстердамска академија и Фризијска капела под управом Лудгера Ремија. Представићемо кантате Душа моја велича Господа, Господе, само ако тебе имам, Славите заједно са мном Господа и Хвали, душо моја, Господа.
Кантате овог композитора рођеног 1663. године у Лајпцигу још увек су непознате широј публици. Цахоу је у историју музике ушао, пре свега, као учитељ Георга Фридриха Хендла, пре његовог пута у Италију. Преци Фридриха Вилхелма Цахоуа су такође били музичари, те је подуке из музике стекао у породици. Године 1684. добио је место оргуљаша при Маријиној цркви у Халеу и на овој позицији остао је до краја живота 1712. Међу његовим обавезама било је и дириговање недељним концертима, као и компоновање дела за ову прилику. Кантате Фридриха Вилхелма Цахоуа, које су већином изгубљене, показују изузетну стилску разноликост и богаство композиционо-оркестарских решења. Комбиновао је елементе старог, полифоног мотета са свежим италијанским формалним иновацијама, попут да капо арије. Иако кантате овог композитора поседују многе одлике којих ће се касније придржавати и Јохан Себастијан Бах, постоје и одступања. Наиме, Цахоу ретко када користи једноставни корал на крају кантате, попут Баха, већ је у питању комплекснији полифони став. Наиме, конгрегација у Халеу, за разлику од оне лајпцишке, није имала обичај да пева коралне мелодије заједно са музичарима.
У кантати Господе, само ако тебе имам Цахоу употребљава оригиналан поступак: харфа се налази у пратњи женског гласа у солистичкој арији. Ово је први пример употребе харфе у барокној црквеној музици. Партитура овог дела је преживела захваљујући томе што је Цахоу дао свом ученику Хендлу задатак да копира дело.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари