Уметност интерпретације – Мајкл Тилсон Томас

Овај дугогодишњи шеф диригент Симфонијског оркестра из Сан Франциска, рођен је у породици која је изнедрила генерације позоришних уметника и глумаца, те је и његов музички таленат рано препознат. Још као дечак Мајкл Тилсон Томас је почео да учи клавир, а касније је студирао композицију и дириговање на Универзитету Јужне Калифорније. Са двадесет пет година освојио је престижну награду „Кусевицки” у Тангелвуду, након чега је именован за асистента диригента Бостонског симфонијског оркестра. Те 1969. године, имао је неочекиван деби за пултом овог оркестра, када је у пола концерта заменио Вилијема Стајнберга, којем је изненада позлило, ступајући тако на светску музичку сцену. У Бостону је остао наредних пет година, а потом су уследили ангажмани у Бафалу, Њујорку, Лос Анђелесу, да би од 1988. до 1995. године био шеф диригент Лондонског симфонијског оркестра. Иако је 2016. године постао диригент-лауреат овог значајног европског оркестра, име Мајкла Тилсона Томаса се четврт века везивало за Симфонијски оркестар из Сан Франциска. Први пут је са овим ансамблом свирао 1974. године, а од тренутка када је преузео његово руковођење 1995. до данас, неуморно се залагао за промовисање савремене америчке музике, извођење класичних репертоарских дела и готово непрекидну дискографску активност, коју је спроводио кроз издавачку подружницу Симфонијског оркестра из Сан Франциска. Овај диригент је објавио преко 120 дискографских записа – од дела Баха, Бетовена и Малера, преко европских великана XX века, до читаве плејаде америчких композитора, почевши од Чарлса Ајвза, преко Гершвина, Кејџа, Рајша, до Елвиса Костела. Посебно запажени били су његови снимци симфонија Густава Малера, који су више пута награђени Греми наградама, а за своје активности у промовисању класичне музике и посебно у откривању и подржавању младих оркестарских музичара и солиста, Тилсон Томас је награђен и америчком „Националном медаљом за уметност” као и призањем „Кенеди центра” 2019. године.

Мајкл Тилсон Томас је званично отишао у пезнију 2020. године, као диригент-лауреат Симфонијског оркестра из Сан Франциска, а на челу овог ансамбла заменио га је фински диригент Еса-Пека Салонен. Опроштајна сезона требало је да укључи велику европску турнеју као и извођење Вагнеровог „Холанђанина луталице” и Малерове „Симфоније хиљаде”, али су због пандемије корона-вируса ове манифестације биле отказане. Упркос овом антиклимаксу, штампа у Сједињеним Америчким Државама није пропустила да назначи колики је био значај овог диригента у промовисању америчке савремене музике и чињенице да је малтене својеручно учинио да дела аутора попут Луа Херисона, Мортона Фелдмана или Џона Адамса постану стандарди оркестарског репертоара у овој земљи.

У емисији ћете поред композиција Малера и Адамс, чути и Шесту, Патетичну симфонију Петра Чајковског. Снимак је остварен током живог извођења, али се на овом савршено забележеном дискографском запису присуство реалног простора не чује до самог завршног аплауза. Штавише, техничари су успели да ухвате богатство текстура оркестра, што додатно доприноси утиску прозирности и јасноће интерпретације, на којој је инсистирао Тилсон Томас. Тако критичар часописа Classics Today наводи да је диригент третирао симфонију са лакоћом и елеганцијом која подсећа на рад Чајковског у балету, што се посебно осетило у трећем ставу где је нагласак био на богатству дрвених дувачких инструмената и ритмичкој прецизности, уместо на бомбастичности. Тилсон Томас је ову интертерпретацију конципирао без претеране сентименталности која често прати извођења овог дела, а посебно је упечатљив завршетак, који одише топлином и племенитошћу, наглашавајући пре тугу и носталгију него апсолутни нихилизам.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић