Гијом Дифај
Мотети
.jpg "Јадранка Миленковић")
Своје чувене изоритмичке мотете Гијом Дифај је писао у првој половини каријере, правећи понекад и по неколико година размака између њих. Први, Vasilissa ergo gaude, настао је 1420, док је последњи, Moribus et genere, писан 1446. и може се сматрати симболичним опроштајем од средњег века. Технику којом су компоновани ови мотети одликује употреба ритмичке формуле која се стално понавља у једној или у више деоницa, док се мелодијски материјал мења. Дифајеви изоритмички мотети сматрају се врхунцем овог композиционог поступка. Пратећи их, може се стећи увид и у промене ауторовог стила од стриктно математичких, готичких формула код раних радова, до свечаног мира и изразите мелодике оних позних.
Изотермичке мотете Гијома Дифаја емитујемо у интерпретацији ансамбла Huelgas, под управом Паула фан Нејвела.
Аутор емисије је Ивана Комадина.
