Сликарка Катарина Ивановић (1811-1882)

Сликарка Катарина Ивановић рођена је 15 априла 1811. године у Весприму, а упокојила се 22.9.1882. у Стоном Београду, Угарска, граду где је највећи део живота провела. Сликарско образовање стиче у Пешти, а затим се уписује на Ликовну академију у Бечу, на чијем је одељењу за девојке провела четири године. Током школовања у Бечу ступа у контакт са српским студентима и српском интелигенцијом окупљеном око Вука Караџића. Средином 1846. долази у Београд, где ради десетак портрета појединих чланова владарске породице, угледних државних чиновника и њихове деце. Након годину дана враћа се у Стони Београд, где остаје до краја живота. Значајно место које је заузимала у ликовном животу Угарске потврдила је и учешћем на Светској изложби у Паризу 1867, и Светској изложби у Бечу 1873. године.
Поред тога што је била прва академски школована српска сликарка, Катарина Ивановић је прокрчила пут потоњим уметницама. Једна је од најзначајнијих личности српског сликарства епохе класицизма и бидермајера. За почасну, прву, чланицу Српског ученог друштва (претеча САНУ) изабрана је 13. јуна 1876. године. Њена дела, већином, чувају се у Народном музеју у Београду. На иницијативу Друштва пријатеља Народног музеја, њени посмртни остаци су 1967. године премештени из Мађарске у Алеју народних хероја на Новом гробљу у Београду.
У овонедељној Ризници, Радио Београда 2, о животу и делу прве српске, академски образоване сликарке и прве жене почасне чланице Српског ученог друштва Катарини Ивановић  (1811-1882) говори др Снежана Мишић, историчарка уметности, музејски саветник у Галерији Матице српске у Новом Саду. Предавање је забележено у Српској академији наука и уметности у Београду, у оквиру циклуса предавања - Жене уметнице у Србији у 19. и 20.веку.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.