Кћи Сиона: уметност етиопске православне тевахедо цркве

"Скривена у моћним литицама Велике раседне долине, уздижући се изнад северноафричких пустиња и обала Црвеног мора, Етиопија је још од античких времена фасцинирала свет. Сходно томе, Хомер ју је описао као "земљу у коју богови иду да обедују". За средњовековну Европу била је то мистериозна и богата земља, област Презвитера Јована, моћног хришћанског владара. Руски песник Александар Пушкин био је изузетно поносан на свог етиопског прадеду Ибрахима, који је постао истакнути генерал и племић на двору Петра Великог. Етиопија је сачувала апокрифне текстове раног хришћанства, попут Књиге пророка Еноха, као и најстарија илуминирана Јеванђеља... Етиопска православна црква остала је, дакле, под снажним старозаветним утицајем. Праксе и обичаји, од којих се неки могу пратити и до периода градње Првог храма, сматрају се веома блиским древном, предталмудском јудаизму. Централни део сваке етиопске цркве је табот. Он симболизује Ковчег завета, односно две камене плоче са Божијим заповестима које је, према библијском предању, Мојсије положио у оргинални Ковчег. У етиопској православној тевахедо традицији, верује се да се прави Ковчег завета-Сион-чува у цркви Свете Марије Сионске у Аксуму, што ову реликвију чини централним мотивом етиопске религијске свести, историјског идентитета и културног наслеђа".

("Кћи Сиона: уметност етиопске православне тевахедо цркве"; Милош Симовић, Милеса Стефановић-Бановић)
У овонедељном издању Храма, Радио Београда 2, поводом представљања, у Коларчевој задужбини, по много чему, јединствене монографије код нас,  "Кћи Сиона: уметност етиопске православне тевахедо цркве", аутора Милоша Симовића и др Милесе Стефановић-Бановић, у издању Православне епархије далматинске, Етнографског института САНУ и Агенције за издаваштво "Бернар", слушамо излагања др Милесе Стефановић-Бановић,  академика Матије Бећковића, доцента Иве Таталовић, Академија СПЦ за уметност и консервацију, проф. др Микоње Кнежевића, вишег научног сарадника Етнографског института САНУ и Митрополита далматинског Никодима (Косовића).

Аутор и водитељ Душанка Зековић.