Гојко Божовић

Гојко Божовић (Пљевља, 1972), песник, књижевни критичар, есејиста, издавач.

Аутор је књига песама: Подземни биоскоп (1991), Душа звери (1993), Песме о стварима (1996), Архипелаг (2002), Елементи (2006), Оближња божанства (2012), Мапа (2017), Тиха зверка поднева (изабране песме и хронике, (2019) и Док тонемо у мрак (2021).

Написао је књиге есеја: Поезија у времену. О српској поезији друге половине 20. века (2000), Места која волимо. Есеји о српској поезији (2009), Књижевност и дани (2018), Краљевства без граница. Есеји о српској поезији XX и XXI века (2019), Играчке судбине. Есеји о српској књижевности: XIX-XXI век (2020), Биографије и ожиљци. Киш, Пекић, Тишма (2022), Настанак песме (2023) и Негде између епоха. Есеји о српској прози друге половине XX и првих деценија XXI века (2024).

Добитник је бројних награда за своју поезију, „Матићев шал“, „Брана Цветковић“, „Ђура Јакшић“, „Бранко Ћопић“, „Europa Giovani International Poetry Prize“ (Италија), „Кочићево перо“, „Кочићева књига“, „Грачаничка повеља“, „Велика базјашка повеља“ (Румунија), „Огледало српско“ (Црна Гора) и „Еминеску“ (Румунија), награде за есејистику: „Борислав Пекић“, као и награде „Витез позива“ (2019) за рад у области културе, књижевности и издаваштва.

Песме и есеји Гојка Божовића преведени су на више европских језика.

Књиге изабраних песама Гојка Божовића објављене су у Македонији (2010), Бугарској (2016), Русији (2018), Хрватској (2019), Украјини (2019), Румунији (2023), Словенији (2023) и Словачкој (2024).

Оснивач и главни уредник Издавачке куће Архипелаг и Београдског фестивала европске књижевности.

Живи у Београду.